Рубља под рекордним притиском девизних шпекуланата

Према речима стручњака, садашње неинтервенисање Банке Русије је прва провера делотворности преласка на пливајући курс рубље који је најавила руска влада. Извор: Reuters.

Према речима стручњака, садашње неинтервенисање Банке Русије је прва провера делотворности преласка на пливајући курс рубље који је најавила руска влада. Извор: Reuters.

Руска рубља је достигла историјски најнижу вредност у односу на амерички долар. Међутим, Централна банка није предузела значајније интервенције на девизном тржишту и није почела продају америчких долара са циљем да стабилизује курс. Пад курса рубље је повољан за руске извознике, али негативно се одражава на учеснике домаћег тржишта.

Руска рубља је 30. септембра достигла историјски најнижу вредност у односу на амерички долар. Међутим, упркос рекордном притиску на националну валуту, Централна банка није почела продају америчких долара, иако је она раније, као надлежни регулативни орган, за стабилизацију курса користила механизам интервенција на девизном тржишту.

У марту 2014, када је дошло до заоштравања политичке ситуације око Крима, Централна банка је у једним дану извршила интервенцију од 11 милијарди долара.

Према подацима којима располажу извори за руски пословни лист „Ведомости“, Централна банка је на тржишту могла да прода „неколико десетина милиона долара“, али, како истичу извори за лист „РБК-Daily“, Банка уопште није учествовала на девизном тржишту. „Подаци о интервенцијама Централне банке на девизном тржишту објављују се са закашњењем, јер се трговина одвија на основу предвиђања за сутрашњи дан. Међутим, ако је и дошло до интервенција, оне су биле незнатне – мање од 350 милиона долара, колико је неопходно за померање границе интервала флуктуације курса рубље“, објаснио је за „Руску реч“ Михаил Хромов, научни сарадник Центра за структурна истраживања Института за примењена економска истраживања Руске академије за народну привреду и државну администрацију (РАНХиГС). Према његовим речима, ради поређења, у марту 2014, када је дошло до заоштравања политичке ситуације око Крима, Централна банка је у једним дану извршила интервенцију од 11 милијарди долара. Према речима стручњака, ово је прва провера делотворности преласка на пливајући курс рубље који је најавила руска влада.

Централна банка је остала по страни

Према подацима аналитичара инвестиционог холдинга ФИНАМ Антона Сорока, овакве трансакције са циљем подршке курсу рубље последњи пут су се догодиле у мају 2014. Након тога Банка је морала да продаје рубље, али то је кратко трајало. „Тренд слабљења рубље последњих месеци трајао је отприлике исто онолико колико и почетком године, али Централна банка засада није интервенисала. Не мислим да ће доћи до интервенције која би по размерама била налик оној у марту“, сматра стручњак.

Напад на рубљу, према речима учесника тржишта, максималну снагу је достигао у пролеће 2014: тада га је изазвало саопштење агенције „Блумберг“ да Русија планира да уведе контролу над прекограничним кретањем капитала. Међутим, Централна банка је касније демантовала ову информацију.

„Засад је рано говорити о томе да је напад на рубљу одбијен“, сматра главни аналитичар Инвестиционе компаније UFS Алексеј Козлов. Према његовим речима, учесници тржишта схватају да даљи пад цене нафте врши притисак на рубљу и зато играју на слабљење рубље. „Слаба динамика привреде у Русији у последње време, нестабилност рубље сама по себи, изнуђено заоштравање монетарно-кредитне политике од стране Банке Русије не повећавају привлачност инвестирања у Русији, што значи да погодују одливу капитала“, каже овај стручњак.

Утицај на привреду

За многе руске компаније пад вредности рубље има повољан ефекат: слабљење курса домаће валуте иде на руку извозницима. Између осталог, како су за „Руску реч“ објаснили у прес-служби највеће компаније за производњу алуминијума на свету, руске компаније „Русал“, због слабљења рубље компанија је повећала прогнозе својих финансијских показатеља. Компанија „Русал“ је у контексту раста цена алуминијума у првом полугођу према резултатима другог квартала успела да оствари добит први пут после више од годину дана. Компанија такође планира да оствари добит у трећем и четвртом кварталу.

С друге стране, највећи металуршки комбинат у Русији, „Магнитогорски металуршки комбинат“ (ММК), оријентисан је ка домаћем тржишту (на домаће тржиште одлази 82,2% укупне количине испорука). Међутим, девалвација рубље се повољно одразила и на ово предузеће. „Само 50% трошкова ММК изражено је у рубљама. Зато при девалвацији рубље према долару долази до смањења овог дела трошкова када се изразе у доларима“, објаснио је за „Руску реч“ представник ММК. Конкретно, у компанији су израчунали да при девалвацији рубље од 2,5% EBITDA (earnings before interest, taxes, depreciation and amortization - профит пре одузимање камате, пореза на добит и амортизације) предузећа се повећава за 0,9%, а при паду вредности националне валуте за 15% - за 4,9%.

За представнике тржишта који су оријентисани искључиво ка домаћем тржишту, ефекат пада вредности рубље није толико једнозначан. „Увоз постаје скупљи, самим тим потрошач даје предност домаћим производима. Наша компанија се налази у зони рубље: ми немамо девизне кредите, што значи да девалвација на нас нема велики утицај“, рекао је за „Руску реч“ Александар Костиков, представник компаније „Черкизово“, једног од лидера на руском тржишту меса. Међутим, према његовим речима, невоља је у томе што се део сировина, укључујући ветеринарске препарате, набавља у иностранству.

Међутим, финансијски аналитичари су знатно опрезнији у својим проценама. „Засад се сложно говори о томе да је нови потез Централне банке у правцу пливајућег, тј. варирајућег, курса изузетно успео. Па ипак, флуктуација вредности рубље је релативно висока, а годишњи пад куповне моћи домаће валуте чини се превелик“, каже Антон Сороко. По његовом мишљењу, треба сачекати док не ослаби политички притисак на рубљу, јер ће тада њена динамика бити равномернија и предвидивија. „Теоријски постоји могућност да Централна банка изађе на тржиште како би смањила притисак на рубљу, али не наводи се при каквим параметрима ће се то догодити“, упозорава Михаил Хромов.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“