Русија задржава своје основне економске принципе

Обраћајући се 2. октобра учесницима инвестиционог форума „Русија зове“ у Москви, који је организовала компанија „VTB Capital“, председник Русије Владимир Путин је набројао главне задатке развоја руске економије. „Ми поштујемо принципе Светске трговинске организације, за разлику од неких њених оснивача, и тежимо ка томе да се Русија развија као отворена тржишна економија. Доследно ћемо решавати проблеме који стоје пред Русијом. Спољна ограничења само јачају нашу одлучност“, изјавио је руски председник.

Према његовим речима, потези државе се заснивају на избалансираној буџетској политици, а догађаји из ове године само су уверили руководство земље да је начињен добар избор. Русија ће, између осталог, остати верна буџетском правилу према којем део екстрапрофита од продаје нафте одлази у специјалне фондове: Резервни фонд и Фонд националног благостања. Укупна средства у овим фондовима већ прелазе 9% бруто националног производа земље.

Основни правци деловања

Притом је Владимир Путин први пут признао да је инфлација у Русији премашила планиране вредности и достигла 7,6%, пре свега услед раста цена прехрамбених производа. Овај пораст цена је изазвала забрана увоза у Русију прехрамбених производа из земаља које су Русији увеле санкције због кризе у Украјини. Међутим, како је подсетио руски председник, инфлација тражње (монетарна инфлација) је остала на нивоу од 5%. „Ми нисмо увећали пореске обавезе и не планирамо да уводимо ограничења кретању капитала. Фундаментални фактори који обезбеђују стабилност руске економије су бездефицитни буџет, платни биланс и прелазак Банке Русије на пливајући курс рубље“, изјавио је Владимир Путин.

Према речима шефа државе, Русија у најскорије време планира да ојача сарадњу са земљама Латинске Америке и чланицама БРИКС-а. Управо у овој сфери активности 2014. је потписан рекордни уговор о испоруци гаса Кини. Стварање инфраструктуре за овај пројекат биће један од најважнијих грађевинских пројеката на свету, сматра Владимир Путин.

У трговинској сарадњи са кључним партнерима руске компаније планирају да пређу на обрачуне у националним валутама. Између осталог, „Гаспром њефт“ је реализовао прву испоруку нафте Кини плаћену у рубљама. Како је изјавио Владимир Путин, Русија ће подстицати оснивање регионалних интеграционих савеза, али ће истовремено наставити рад у оквиру Светске трговинске организације и сарадњу са највећим трговинским партнером – Европском унијом.

Не постоје границе

Како је на форуму изјавила директорка Централне банке Елвира Набиулина, успоравање привредног раста у Русији има пре свега структурни карактер, а висока инфлаторна очекивања доводе до раста каматних стопа. Зато Централна банка сматра да је један од најважнијих задатака за будућност таргетирање инфлације и смањење раста цена. Према процени Набиулине, инфлација у Русији ће 2014. бити око 8%. Међутим, планирано је да се током наредних неколико година она смањи на 4%.

Висока инфлација није једини проблем руске економије. „С једне стране геополитички ризици су утицали на очекивања инвеститора, с друге стране дошло је до пада цене нафте. Док је у првом полугођу 2014. цена нафте марке Brent била 101 долар по барелу, сада се већ приближила вредности од 91 долара по барелу“, изјавио је на форуму министар финансија Антон Силуанов. У таквој ситуацији, према његовим речима, држава је одлучила да не повећава трошкове и да вештачки не стимулише привреду, јер би те мере довеле до раста инфлације. „Нисмо повећали ни порезе, већ смо започели процес реструктурирања трошкова“, рекао је министар. Према његовим речима, део уштеђених средстава биће преусмерен на инфраструктуру, између осталог и на развој московског ваздухопловног чвора и реализацију пројеката на руском Далеком Истоку.

Међутим, против одлука које је предложила Влада изјаснио се Герман Греф, некадашњи министар економског развоја и садашњи председник управног одбора највеће банке у Русији, „Збербанке“. Према његовим речима, таргетирање инфлације од стране Централне банке није делотворна мера и реални раст цена је знатно већи. Министар сматра да су главни проблеми руске економије лоша државна управа и одлив капитала у иностранство. Герман Греф је притом изјавио да је он против забране увоза прехрамбених производа из земаља које су увеле санкције против Русије и замене увоза домаћим производима, што је као дугорочну стратегију најавила Влада. „Ми треба радикално да унапредимо квалитет управе, као и да наведемо приватне компаније да буду конкурентне на тржишту. Засад је то немогуће учинити, јер је код нас половина економије под монополом“, изјавио је главни човек „Збербанке“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.