Два и по месеца под санкцијама

Велике банке преко депозита грађана добијају стабилан прилив готовине у рубљама по релативно ниској цени. Извор: Reuters.

Велике банке преко депозита грађана добијају стабилан прилив готовине у рубљама по релативно ниској цени. Извор: Reuters.

Од тренутка када су највећим руским банкама и компанијама уведене санкције прошло је већ преко два месеца. За све то време оне нису имале приступ страним финансијама. „Руска реч“ је покушала да сазна како су се финансијске санкције одразиле на пословање руских банака са „црне листе“ и одакле ће оне убудуће набављати новац.

Државне банке тренутно немају велике проблеме, јер им се на распологању налазе депозити грађана. Каматне стопе на депозите још нису подигнуте тако да велике банке на тај начин добијају стабилан прилив готовине у рубљама по релативно ниској цени. То потврђују стручњаци са којима је разговарала „Руска реч“, истичући да су главне тешкоће тек пред нама. Ниједна банка која се нашла на удару санкција није пристала да коментарише ове наводе.

Могуће решење проблема

На руском банкарском тржишту је у међувремену дошло до индикативне пословне погодбе. Банка ВТБ је 20% акција своје кипарске ћерке компаније RCB Bank Ltd. продала свом дугогодишњем партнеру, банци „Откриће“ („_serbianBeginIgnore_Открытие_serbianEndIgnore_“), на коју се санкције не односе. По мишљењу стручњака, ВТБ банка на тај начин жели да сачува кипарску RCB банку од санкција које би могле да је погоде као компанију под контролом ВТБ банке. Према речима аналитичара Јелене Федоткове, циљ ВТБ је по свој прилици да смањи свој удео у банци до нивоа испод 50%, јер тако предузеће губи статус ћерке компаније.

Главни проблем за банке представља испуњавање девизних обавеза. Подсетимо да је банкарски сектор прошле године на тржиштима кредита повукао преко 14 милијарди долара, од којих је 70% отишло банкама под санкцијама.

У периоду од септембра 2014. до марта 2015. банке треба да врате 34 милијарде долара спољног дуга.

Како истиче Наталија Орлова, главни економиста „Алфа-банке“, санкције које су увеле ЕУ и САД свим наведеним банкама ће проузроковати проблеме са рефинансирањем на глобалном тржишту.

Једно од могућих решења је да се девизни кредити узимају у земљи. Међутим, банке које се не налазе под санкцијама и имају приступ западном девизном тржишту, а то су углавном банке средње величине, не могу да узимају новац по условима по којима то чине лидери на тржишту. Осим тога, свака банка жели да заради на кредиту, додајући 1-2 процента камате. Тако да на крају овакав аранжман испада сасвим неповољан.

Што се тиче великих компанија на које се односе финансијске санкције, оне засад не наилазе на проблеме. „Многе компаније још нису потрошиле ресурсе које су набавиле почетком године, а неке од највећих компанија чак су успеле пре рока да исплате део западних кредита“, објашњава Игор Дмитријев, заменик председника Управног одбора Банке за поравнање и штедњу. Према његовим речима, већ постоји тенденција повећаног кредитирања на домаћем тржишту. Предузећа кредите притом узимају од великих приватних банака.

Тако руско Интернет издање „РосБизнесКонсалтинг“ (РБК), позивајући се на своје изворе, објављује да су нафтне компаније „Росњефт“ и „Гаспромњефт“, као и низ других корпорација које су се нашле на удару санкција, започеле преговоре о кредитирању са неколико приватних руских банака. „Откако су се за највеће руске кориснике кредита затворила западна кредитна тржишта, нама се обраћају лидерске компаније, које раније на нас нису обраћале пажњу, и ми добијамо прилику да се њима преговарамо и нудимо им наше производе. Послови засад нису склопљени, све је у фази преговора, али ни то само по себи није мало“, рекао је за РБК начелник одељења за синдициране кредите „Алфа-банке“ Алексеј Петров.

Међутим, начелник сектора за синдицирано финансирање „Гаспромбанке“ Алексеј Котлов упозорава да руске банке неће моћи да спасу сваког. Према његовим речима, капитала на располагању нема довољно да може у потпуности да се компензује недостатак страних зајмодаваца и да се задовоље све потребе у области кредитирања и инвестиција. Осим тога, многе банке радије повећавају своје резерве, него што капитал улажу у кредитирање, објашњава стручњак.

Држава је спремна да делимично помогне државним банкама и великим компанијама.

Председник РФ Владимир Путин је 2. октобра на Инвестиционом форуму у Москви потврдио да ће Русија банкама против којих је Запад увео санкције пружити помоћ у повећању капитала. Према речима Антона Сорока, аналитичара инвестиционог холдинга „ФИНАМ“, држава ће сигурно подржати првих пет банака са списка санкционисаних компанија.

Да ли је могуће рефинансирање кредита у Азији?

Према речима Кире Јухтенка, водећег аналитичара брокерске компаније FBS, убудуће ће државне банке у циљу да обезбеде потребна девизна средства повећати своје присуство на азијским финансијским тржиштима.

„Излазак на азијско тржиште је могућ и потребан, али и ту постоји озбиљан проблем, јер то тржиште није тако велико као што се чини и тешко да ће сви који то желе моћи да повуку довољну количину средстава по каматним стопама које одговарају руским банкарима“, истиче Сороко. Азијска тржишта капитала су пре додатна перспективна опција за узимање релативно јефтиних зајмова.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“