Руске државне банке оспоравају санкције судским путем

„Збербанка“ има додатни аргумент пред судом, јер она, за разлику од ВТБ и ВЕБ, не припада непосредно држави. Извор: Reuters.

„Збербанка“ има додатни аргумент пред судом, јер она, за разлику од ВТБ и ВЕБ, не припада непосредно држави. Извор: Reuters.

Три руске финансијске институције, „Збербанка“, ВТБ банка и „Внешекономбанка“, саопштиле су да су поднеле тужбе суду Европске уније за оспоравање санкција које им је ЕУ увела крајем јула. По мишљењу експерата, ако банке желе да издејствују укидање санкција судским путем, мораће да докажу да оне не сносе одговорност за поступке свог већинског власника.

„Збербанка“ је 24. октобра прва саопштила да је поднела тужбу са захтевом за анулирање одлуке Савета Европске уније по којој се санкције према Русији примењују и према овој банци. „С обзиром да је за ово питање надлежан суд Европске уније и да је то уобичајена пракса у оваквим случајевима, банка неће коментарисати своју тужбу све док суд не донесе коначну одлуку“, речено је у саопштењу „Збербанке“. Касније су слична саопштења дале и ВТБ банка и „Внешекономбанка“ (ВЕБ). Ниједна од њих не наводи имена својих заступника на суду ЕУ.

На тај начин су пример „Росњефта“ (он се обратио суду две недеље раније) следиле три од укупно пет руских државних банака које су крајем јула текуће године доспеле на списак санкционисаних институција. „Росселхозбанка“ и „Гаспромбанка“ нису коментарисале могућност да се укидање санкција ЕУ издејствује судским путем.

Ситуација у којој су се нашле руске банке карактеристична је по томе што сама формулација санкција не садржи директно указивање на кривицу банака.

„Постоје одређена правила за оспоравање санкција ЕУ, и у њима је предвиђен крајњи рок за подношење сличних тужби. Последњи дан када се то могло учинити био је 24. октобар“, каже „Комерсантов“ извор, близак једном тужиоцу.

„У Европској унији су санкције Руској Федерацији уведене одлуком Савета ЕУ, и оне се, као и друге одлуке овог органа, могу оспорити на суду“, каже „Комерсантов“ саговорник. „У САД су санкције уведене наредбом председника државе, и њих фактички није могуће оспорити.“

Санкције Европске уније тичу се четири руске државне банке, као и развојне „Внешекономбанке“, а уведене су 31. јула у вези са „дејствима Русије која дестабилизују ситуацију у Украјини“. Руским финансијским институцијама онемогућено је да привлаче инвестиције на европском тржишту (у сваком погледу), најпре са роком дужим од 90 дана, а у оквиру даљег пооштравања санкција и са роком дужим од 30 дана. Санкције важе годину дана уз могућност ревизије после три месеца. Прошлог петка је ЕУ могла да ревидира своју одлуку, али је оставила санкције на снази.

Неједнаке шансе на суду

Ситуација у којој су се нашле руске банке карактеристична је по томе што сама формулација санкција не садржи директно указивање на кривицу банака. У одлуци ЕУ од 31. јула истакнуто је да санкције важе за „велике кредитне организације које су експлицитно задужене за развој конкурентности руске економије, њену диверзификацију и привлачење инвестиција, које су основане у Русији и у којима до 1. августа 2014. преко 50% актива припада држави“. Према томе, ЕУ не оптужује директно државне банке за дејства руске владе према Украјини, али види њихову посредну кривицу у могућности пружања подршке тим дејствима.

По мишљењу правника, руске државне банке у таквим условима пре свега треба да докажу да нису умешане у догађаје у Украјини.

„И поред тога што држава на неки начин контролише све три банке, оне нису одговорне за одлуке које доноси њихов власник, тј. руска држава“, каже Јуриј Николајев, представник московске адвокатске канцеларије „Николајев и партнери“. „Због тога банке треба да инсистирају на чињеници да су оне независне комерцијалне организације. Оне треба да докажу да нису финансирале ниједну војну операцију у Украјини и да немају никакве уговоре којима су се обавезале да то учине у будућности.“ Ако се суд буде руководио правним нормама, а не политиком, онда постоје шансе да санкције буду укинуте судским путем, додао је он.

Уосталом, чак и ако суд ЕУ стане на страну руских банака, ипак не треба очекивати брзе одлуке по том питању. Према процени Владимира Плешакова, ауторизованог партнера адвокатске канцеларије „Плешаков, Ушкалов и партнери“, такви судски процеси по правилу трају најмање пола године, и то у најбољем случају. „Ако се пореде шансе које на суду имају све три банке, онда се може рећи да ‘Збербанка’ има додатни аргумент, јер она, за разлику од ВТБ и ВЕБ, не припада држави непосредно, будући да њен контролни пакет акција поседује Централна банка Русије, а она нема везе са доношењем политичких одлука“, каже Плешаков. „Мислим да ће то бити један од аргумената ‘Збербанке’. Остале банке непосредно припадају држави преко Федералне агенције за управљање државном имовином („Росимушчество“).

Руски текст на сајту „Комерсанта“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском