„Нориљски никл“, највећи светски произвођач никла, пребацио је део слободних средстава у азијске валуте -хонгконшке доларе и јуане. Извор: Getty Images / Fotobank.
Русија и Кина планирају да у обрачунавању међусобних трансакција пређу на рубље и јуане. То је на самиту Азијско-тихоокеанске економске сарадње (АТЕС) изјавио председник Русије Владимир Путин. По његовим речима, ако Русија и Кина у обрачунавању трансакција пређу на рубље и јуане, доћи ће до објективног опадања утицаја долара у светској енергетици. „Обрачунавање трансакција у рубљама и јуанима има добре перспективе, у дугорочном смислу, наравно. Ако ми учинимо тако велики корак, то ће значити да ће утицај долара у светској енергетици почети објективно да опада“, изјавио је руски председник. После његове изјаве „Збербанка“ (највећа руска банка) 18. новембра је почела да издаје акредитиве у кинеским јуанима, извршивши прве трансакције са једном од највећих руских компанија. Поред тога, обим трансакција у јуанима између руских и кинеских клијената преко далекоисточне филијале ВТБ банке (друге велике руске државне банке) од почетка године је порастао за 73%.
Обострана корист
„Идеја о преласку на обрачунавање трансакција у националној валути у трговини између Русије и Кине уносна је за обе стране и позитивна са гледишта сарадње у оквиру БРИКС-а. У условима високе турбулентности на светском финансијском тржишту то може постати додатни елемент диверзификације“, каже Дмитриј Беденков, руководилац одељења за аналитику инвестиционе компаније „Русс-Инвест“. По његовим речима, за Русију је такав прелазак важан с обзиром на санкције које су јој у финансијском сектору увеле Европска унија и САД.
„Постепени делимични прелазак на обрачунавање у националним валутама је сасвим реалан план, с тим што се он већ неколико година реализује, будући да у светској финансијској елити постоје озбиљне снаге које су за то заинтересоване“, слаже се Александар Дорофејев, генерални директор компаније за консалтинг „Аркаим“. Додуше, по његовим речима, у САД постоје снаге које нису ништа мање озбиљне, а заинтересоване су за очување долара као главне јединице у обрачунавању трансакција. „Од тога како ће се одвијати та конфронтација зависи брзина преласка на националне валуте, али је очигледно да САД имају све мање могућности да на све стране лобирају обрачунавање у доларима“, додаје Дорофејев. По његовом мишљењу, тај процес се објективно већ одвија, али осим руског председника још увек се нико од светских лидера није одважио да то посебно акцентује.
Главна ограничења
Пар рубља-јуан се од децембра 2010. користи у трговинским трансакцијама на Московској и Шангајској берзи. Међутим, Кина засада ограничава валутне операције у јуанима са руским клијентима. Како је у септембру изјавио заменик руског министра финансија Алексеј Мојсејев, ако се укину та ограничења Русија и Кина ће половину трговинског промета моћи да обрачунавају у јуанима и рубљама. Велике руске компаније већ активно раде са кинеском валутом. „У овом тренутку смо део слободних средстава пребацили у азијске валуте, на пример у хонгконшке доларе и јуане“, изјавио је у септембру 2014. у интервјуу за „Руску реч“ Владимир Потањин, генерални директор и сувласник највећег светског произвођача никла, компаније „Нориљски никл“.
По мишљењу аналитичара инвестиционог холдинга „ФИНАМ“ Антона Сорока, напуштање долара је једна од најагресивнијих мера које у дугорочној перспективи могу битно да утичу на развој читаве светске економије. „Друге земље које стичу економску моћ почеле су током последњих деценија постепено да се крећу у правцу смањења зависности од америчке валуте“, додаје он. То се по мишљењу Сорока делимично може рећи за уједињену Европу са еврозоном, а такође за Кину, која активно спроводи структурне реформе са циљем да јуан постане слободна конвертибилна валута. „Такав тренд је у овом тренутку тек у фази настанка. Огромна већина трговинских операција у свету врши се у америчким доларима, али у дугорочној перспективи поменути тренд може резултирати потискивањем доларске масе назад на територију САД, што може изазвати раст инфлаторног притиска [на америчку економију]“, истиче Антон Сороко.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу