Када ће бити настављена изградња „Јужног тока“?

Почетком октобра је објављено да је цена изградње морске деонице „Јужног тока“ са 10 милијарди порасла на 14 милијарди евра, док је цена копнене деонице гасовода на територији европских земаља са 6,6 милијарди порасла на 9,5 милијарди евра. Извор: Reuters.

Почетком октобра је објављено да је цена изградње морске деонице „Јужног тока“ са 10 милијарди порасла на 14 милијарди евра, док је цена копнене деонице гасовода на територији европских земаља са 6,6 милијарди порасла на 9,5 милијарди евра. Извор: Reuters.

Почетак изградње морске деонице гасовода „Јужни ток“ је одложен за месец дана - према званичним изворима из техничких разлога. Међутим, руски експерти претпостављају да „Гаспром“ има финансијских или политичких потешкоћа у реализацији пројекта. Овакве претпоставке поткрепљује изјава министра економије РФ који је по први пут поменуо да би руска енергетска компанија могла сасвим да одустане од „Јужног тока“.

Почетак изградње морске деонице гасовода „Јужни ток“ је одложен за месец дана, изјавио је Владимир Марков, члан управног одбора највеће руске енергетске компаније „Гаспром“, а преноси пословни лист „РБК-Daily“. Према речима главног менаџера, почетак изградње планиран је за 15. децембар, али тај датум није потврђен. „Графикон изградње остаје непромењен. Полагање цеви гасовода по дну Црног мора ће почети ове године, као што је планирано. Тачан датум зависи од тога да ли ће брод за полагање цеви бити потпуно спреман за рад и када ће упловити у руске воде“, сазнаје „Руска реч“ у информативном центру „Гаспрома“. Руски експерти ипак претпостављају да би иза одлагања почетка изградње црноморске деонице гасовода могли да стоје озбиљнији разлози.

„Јужни ток“ поскупео

Један од разлога застоја у изградњи гасовода би могао да буде недостатак финансијских средстава, јер је недавно саопштено да је пројекат „Јужни ток“ поскупео. „Могуће је да компанија има потешкоћа у проналажењу додатних новчаних средстава“, каже доцент на катедри за државно регулисање економије Института за државну администрацију и управу Руске академије за народну привреду и државну администрацију (РАНХиГС) Иван Капитонов. Према његовим речима, Бугарска још увек није донела коначну одлуку да ли ће дозволити изградњу дела гасовода на својој територији. Зато се сада поставља питање шта ће бити са пројектом после изградње морске деонице гасовода, додаје Капитонов. Министарство привреде и енергетике Бугарске је у августу 2014. обуставило реализацију пројекта јер Европска комисија сматра да изградња „Јужног тока“ није у складу са нормама „трећег енергетског пакета“ ЕУ. Према прописима „трећег енергетског пакета“, ниједна енергетска компанија не може бити власник гасовода на територији Европске уније. Међутим, „Гаспром“ сматра да су такве примедбе политички мотивисане. „На одлуку ‘Гаспрома’ да донекле измени своје планове утицало је више фактора: пад вредности рубље, заоштравање односа Русије и њених европских партнера и промене на тржишту ‘плавог’ горива“, објашњава за „Руску реч“ главни аналитичар компаније „UFS IC“ Алексеј Козлов. Према његовим речима, у таквим политичким и тржишним условима, руски енергетски гигант је принуђен да коригује чак и планове везане за реализацију тако значајног пројекта какав је „Јужни ток“.

Почетком октобра је објављено да је цена изградње морске деонице „Јужног тока“ са 10 милијарди порасла на 14 милијарди евра, док је цена копнене деонице гасовода на територији европских земаља са 6,6 милијарди порасла на 9,5 милијарди евра. Коначна вредност пројекта је упоредива са укупним EBITDA (профит пре одузимања камате, пореза на добит и амортизације) „Гаспрома“ за 2013, што је износило 55 милијарди долара. Процењује се да је „Јужни ток“ два пута скупљи од прве трасе гасовода „Снага Сибира“ који ће руски гас транспортовати до Кине. Међутим, по мишљењу Владимира Маркова, цена „Јужног тока“ се, без обзира на поскупљење, уклапа у интерну финансијску схему „Гаспрома“.

Ризици пројекта

„Јужни ток“ је гасовод укупног капацитета 63 милијарде кубних метара који ће проћи кроз акваторију Црног мора. Најпре се очекивало да ће транспорт гаса овим гасоводом почети крајем 2015, а да ће пуним капацитетом прорадити 2018. „Јужни ток“ треба да прође преко територије Бугарске, Србије, Мађарске, Аустрије, Италије и Словеније, а Македонија је изразила жељу да учествује у пројекту. Када „Јужни ток“ почне да ради пуним капацитетом, укупна пропусна моћ цеви које гас из Русије транспортују у Европу износиће 319 милијарди кубних метара годишње, а не рачунајући трасу гасовода кроз Украјину, до 2017. износиће 176 милијарди кубних метара годишње. Тада ће „Гаспром“ моћи да задовољи око 55% европских потреба за увозним гасом. Поређења ради, „Гаспром“ сада покрива око 30% потреба европских потрошача.

По први пут од почетка реализације пројекта министар економског развоја РФ Алексеј Уљукајев је 27. новембра 2014. изјавио да не искључује могућност да пројекат буде заустављен из политичких разлога. „‘Јужни ток’ би европским потрошачима обезбедио стабилне испоруке гаса. Уколико Европа жели да избегне ризике, ми ћемо изградити ‘Јужни ток’, а ако не жели, обуставићемо изградњу гасовода“, изјавио је Министар Уљукајев за РИА „Новости“. Према његовим речима, уколико Европска комисија блокира пројекат, једини кривац за евентуалне проблеме у испоруци гаса биће сама Европска унија.

Експерти напомињу да у последње време има све више назнака да ће пројекат бити успешно настављен. „Ситуација се постепено поправља. Мађарска је дозволила изградњу гасовода на својој територији, а Европској унији је све јасније да ‘Јужни ток’ за сада нема алтернативу“, каже Иван Капитонов и подвлачи да ће, у случају нестабилности у Украјини, без „Јужног тока“ снабдевање европских земаља руским гасом бити веома тешко. „Дакле, у интересу Европске уније је да се што пре настави изградња ‘Јужног тока’ како би гасовод прорадио у зиму идуће године“, закључује Капитонов.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“