ЕУ ублажава санкције Русији?

Посланици италијанског парламента: јасно и гласно против санција Русији. Извор: Reuters.

Посланици италијанског парламента: јасно и гласно против санција Русији. Извор: Reuters.

Европска унија је прецизирала нове детаље санкција које су летос и јесенас уведене финансијском и нафтном сектору руске економије. Амандманима се укидају забране за низ нафтних пројеката, а руским банкама се пружа могућност да се делимично кредитирају на Западу. Експерти са којима је разговарала „Руска реч“ оцењују коме те „прецизиране“ измене иду на руку.

У службеном журналу Европске уније објављени су амандмани на две одлуке о санкцијама од 31. јула и 8. септембра 2014, када је Савет ЕУ руским државним банкама, а такође гасним и нафтним компанијама, ограничио приступ европским финансијским институцијама, док је нафтној индустрији Русије ограничио и приступ страним технологијама и опреми.

Кредитирање у корист ЕУ

Европска унија је руским банкама делимично дозволила кредитирање. У одлуци Савета ЕУ директно се каже да је руским банкама којима су уведене санкције („Збербанка“, ВТБ банка, „Гаспромбанка“, „Россељхозбанка“ и „Внешекономбанка“) дозвољено да узимају кредите у ЕУ на више од 30 дана, али само са циљем да помогну својим компанијама-ћеркама на територији Европске уније. Под компанијом-ћерком се у овом случају подразумева правно лице које је регистровано на територији земаља Европске уније уколико нека од поменутих руских банака поседује више од 50% њеног капитала.

„Банке-ћерке ‘Збербанке’, ВТБ банке и неких других банака представљају прилично велике финансијске структуре у иностранству. Оне имају на десетине хиљада клијената који живе на територији ЕУ“, истиче Алексеј Абрамов, водећи научни сарадник Центра за анализу финансијског система Руске академије за народну привреду и државну администрацију (РАНХиГС). По његовим речима, „оне функционишу по принципу самофинансирања, и због тога су се санкције негативно одразиле пре свега на држављане Европске уније. САД и Европа су пре неколико месеци ублажиле санкције према банци-ћерки ‘Збербанке’ у Турској“, објашњава Абрамов.

У новој одлуци ЕУ кориговане су и друге формулације. На пример, у септембарском документу били су дозвољени зајмови за три нафтне компаније и пет државних банака, под условом да је циљ кредита „обезбеђивање финансирања увоза робе која није забрањена, или извоза робе и нефинансијских услуга“ између Европске уније и Русије, а сада је додато „или било које друге државе“. Другим речима, Европска унија не жели да кредитна ограничења за руске компаније нанесу штету европској трговини са земљама које нису чланице ЕУ (на пример, са Украјином).

„Норма о финансирању незабрањеног извоза и увоза делује као нешто што се исплати и једној и другој страни. Она формално легитимизује реизвоз преко трећих земаља, што се Европској унији исплати, а руске компаније заузврат добијају право да привлаче финансијере на европском тржишту“, сматра Алексеј Абрамов.

Европска унија је такође прецизирала да забрана приступа финансирању у виду зајма не важи за транше кредитних линија потписаних до 12. септембра, уколико су сви параметри таквих транши били усаглашени пре поменутог датума и уколико касније нису измењени. То се тиче како руских банака под санкцијама, тако и руских нафтних компанија „Росњефт“, „Гаспром њефт“ и „Трансњефт“.

Нема сумње да су прецизније формулације Европске уније позитивне, али то не значи да је дошло до значајног одмрзавања у односима са руским банкама“, објашњава потезе ЕУ Кира Јухтенко, аналитичарка брокерске компаније FBS. „Ти амандмани су више усмерени на подршку стабилности финансијског система Европске уније и заштиту интереса грађана европских земаља, и тешко да се могу схватити као корак у сусрет Русији“, каже Јухтенко. „Европа је очигледно заинтересована за ублажавање негативног ефекта кредитних ограничења трговине са земљама које нису чланице ЕУ. У такве земље спада, рецимо, Украјина. Ти амандмани не решавају дугорочне проблеме руских банака који су се појавили као резултат санкција“, резимирала је она.

Ублажавање санкција у нафтној индустрији

Документ који је објављен у службеном журналу ЕУ упућује на то да забрана преношења технологија и финансирања експлоатације нафте на руском Арктику сада важи само за акваторију и не тиче се налазишта на копну. Међутим, како је за „Руску реч“ рекао Михаил Крутихин из компаније за консалтинг „RusEnergy“, тешко да ће такво ублажавање санкција имати ефекта. Руске нафтне компаније имају прилично велики број пројеката на копну, на пример Харјагинско и Новопортовско налазиште компаније „Гаспром њефт“ и Ванкорски блок налазишта компаније „Росњефт“. Па ипак, како је објаснио Крутихин, стране компаније не учествују у индустријализацији тих налазишта. Једини изузетак су Ванкорска налазишта. У њиховој индустријализацији су хтеле да учествују компаније из Кине и Индије“, истиче експерт.

Наталија Лебедева, генерални директор компаније за консалтинг „Миравиљ Груп“, наглашава да Русија поседује све технологије за експлоатацију на копну, и због тога се санкције не тичу копнених пројеката. Она је такође истакла да је „ExxonMobil“ највећи западни партнер Русије на Арктику. „Уколико се појача притисак Европске уније, врло је вероватно да ће се Русија по питању технологија обратити бразилској компанији „Petrobas“, а такође компанији „Petromiranda“ у којој 60% акција поседује венецуеланска државна компанија PDVSA. Те компаније се специјализују за експлоатацију нафте на морским платформама“, додаје експерт.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“