Шта се дешавало 2014. у економији Русије

Руски гас ће се у Кину наредних 30 година транспортовати такозваном источном маршрутом кроз огранак гасовода „Снага Сибира“, који је почео да се гради у септембру 2014. Извор: ТАСС.

Руски гас ће се у Кину наредних 30 година транспортовати такозваном источном маршрутом кроз огранак гасовода „Снага Сибира“, који је почео да се гради у септембру 2014. Извор: ТАСС.

Кључни фактори руске економије у бурној 2014. години били су нагли пад цена нафте и санкције које су уведене Русији због украјинске кризе. То је изазвало девалвацију националне валуте и преоријентисање руске економије на Исток.

1. Русија је почела да експлоатише нафту на Арктику

Компанија „Гаспром“ је у априлу 2014. отпремила прву партију нафте извађене на платформи „Приразломна“. То је засада једина нафтна платформа на арктичком шелфу. У питању је нова врста нафтe ARCO (Arctic Oil). За њено транспортовање изграђена су два нова танкера. Први пројекат на Арктику реализован је и поред масовних протеста еколога. Између осталих је протестовала и организација „Гринпис“ („Greenpeace“), која се бори против експлоатације нафте на шелфу. Русија планира да до 2020. изгради на Арктику укупно 25 таквих платформи, а такође да своје технологије понуди другим земљама.

2. Уговор о изградњи гасовода према Кини

Руска компанија „Гаспром“ и кинеска национална енергетска компанија CNPC потписале су у мају 2014. уговор вредан 400 милијарди долара о извозу руског гаса у Кину. Реч је о 38 милијарди кубних метара гаса годишње. Гас ће се у наредних 30 година транспортовати такозваном источном маршрутом кроз огранак гасовода „Снага Сибира“, који је почео да се гради у септембру 2014. Гас ће потећи из налазишта Источног Сибира. Према истраживању „Bank of America Merrill Lynch“, уговор ће већ 2015. почети да утиче на макроекономске показатеље Русије, захваљујући чему ће годишњи обим инвестиција „Гаспрома“ порасти за 5-6 милијарди долара.

3. Руски IT гигант „Јандекс“ изашао на Московску берзу

Холандска компанија „Yandex N. V.“, која је власник највећег руског Интернет-претраживача Јандекс, у јуну 2014. је почела да продаје акције на Московској берзи. Сада се акције ове компаније могу куповати даноноћно, с тим што ће се оне и даље продавати на америчкој берзи NASDAQ, где је у мају 2011. ова компанија организовала иницијалну јавну понуду (IPO) 17,6% акција. Укупна вредност IPO достигла је 1,43 милијарде долара. То је била једна од највећих иницијалних јавних понуда у историји америчке берзе.

4. Украјина је престала да купује руски гас

„Гаспром“ је у јуну 2014. престао да испоручује гас Украјини због нагомиланог дуга. Украјинске власти су заузврат оптужиле Русију за немотивисано подизање цене са 285 на 485 долара за хиљаду кубних метара гаса. „Гаспром“ је подизање тарифа објаснио укидањем попуста који је раније важио. Ситуација је регулисана тек крајем октобра 2014, а испорука руског гаса Украјини обновљена је тек у децембру 2014.

5. Западне земље су увеле санкције Русији

Најважнији догађај за руску економију, по мишљењу огромне већине експерата, представљају селективне санкције које су западне земље увеле Русији. САД и земље Европске уније су у јулу 2014. увеле санкције највећим руским компанијама у чијем власништву учествује држава, укључујући и нафтну компанију „Росњефт“, као и највеће банке ВЕБ, ВТБ, „Збербанка“ и „Гаспромбанка“. Ове компаније неће моћи да привлаче америчке и европске инвеститоре за период дужи од 3 месеца. Имовина поменутих компанија није замрзнута. Како је касније изјавио министар финансија Русије Антон Силуанов, губици Русије због геополитичких санкција износе 40 милијарди долара.

6. Русија је забранила увоз намирница из Европе и САД

Руске власти су у августу 2014. узвратиле увођењем ембарга на увоз намирница из САД, Европске уније и држава које Русији уводе ограничења. Тако је руско тржиште остало ускраћено за готово трећину увозног млека и меса, и за половину рибљих производа. Према подацима Федералне царинске службе, највише је порастао увоз меса из Аргентине, Новог Зеланда и Никарагве. Поред тога, увоз рибе из суседне Белорусије нагло је порастао за 98%, иако ова бивша совјетска република нема излаз на море.

7. Пала је цена нафте

На преговорима у седишту ОПЕК-а у Бечу 27. новембра 2014. чланови картела нису могли да се договоре о одржавању нивоа светске цене нафте. После одлуке ОПЕК-а цена нафте је пала за 7,21% и спустила се на 72,52 долара за барел, што је у том тренутку била рекордно ниска цена у периоду од 2010, а касније је пала на 65 долара за барел. Према подацима Министарства финансија РФ, Русија због снижења цене нафте губи око 90-100 милијарди долара годишње. Приходи од извоза нафте и гаса попуњавају 50% руског буџета, што је изазвало нагли пад курса рубље.

8. Рубља је девалвирала

Централна банка Русије је у октобарским девизним интервенцијама продала око 30 милијарди долара, после чега је два месеца пре планираног рока одлучила да пређе на режим слободног формирања курса рубље под утицајем тржишта. Тако је курс рубље према долару и евру пао отприлике за 60%, што је изазвало раст инфлације и нагло смањење прихода становништва.

9. „Деофшоризација“ бизниса

Државна дума (доњи дом руског парламента) одобрила је у новембру 2014. закон о „деофшоризацији“ бизниса. Сада ће руски акционари морати да плаћају порез на нераспоређени профит страних компанија које они контролишу. То се односи на компаније које су регистроване у оф-шор зонама или било где у иностранству. Касније је Владимир Путин у обраћању Федералној скупштини (оба дома руског парламента) обећао потпуну амнестију капитала који се врати у Русију.

10. Обустављање „Јужног тока“

Русија је у децембру 2014. обуставила пројекат изградње гасовода „Јужни ток“ капацитета 63 милијарде кубних метара гаса годишње. Гасовод је требало да се спроведе по дну Црног мора из Русије у Бугарску и даље у балканске земље и на друга европска тржишта. Како је објаснио руски председник Владимир Путин, пројекат је обустављен због става Бугарске, која није дала коначну дозволу за реализацију „Јужног тока“. Компанија „Гаспром“ је за последње три године у овај пројекат уложила 4,66 милијарди долара. Касније се сазнало да ће гасовод бити преусмерен из Бугарске у Турску.

У раду на овом тексту учествовали су представници инвестиционих компанија „Финам Менаџмент“, UFS IC, „Инвесткафе“, као и аналитичари Центра за структурна истраживања Руске академије за народну привреду и државну администрацију (РАНХиГС) и велики руски произвођачи, укључујући „Русал“, „Магнитогорски металуршки комбинат“, НЛМК, групу предузећа „Черкизово“ и др.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“