Руска рубља преживела два најгора дана у својој историји

Бројке изнад улаза у банке на улицама Москве које пре месец дана нико није могао ни да замисли. Извор: Reuters.

Бројке изнад улаза у банке на улицама Москве које пре месец дана нико није могао ни да замисли. Извор: Reuters.

Руска рубља је за два дана нагло изгубила вредност у односу на амерички долар и евро. Она је на берзи 15. децембра појефтинила за 9% у односу на стране валуте, а 16. децембра је забележила пад од 24%, што је апсолутни рекорд у историји руске валуте. Централна банка је реаговала на девалвацију рубље подизањем каматне стопе кредита за компаније и становништво.

Руска рубља је за два дана нагло изгубила вредност у односу на амерички долар и евро. Она је на берзи 15. децембра појефтинила за 9% у односу на стране валуте, а 16. децембра је забележила пад од 24%, што је апсолутни рекорд у историји руске валуте. Међутим, убрзо затим је опет скочила за 15%. По мишљењу експерата, висока волатилност рубље може се објаснити само деловањем шпекуланата. „У првим часовима рада берзе видели смо да је вредност рубље најпре брзо скочила, а затим је исто тако брзо пала.

На динамику руске валуте сада утиче неколико фактора, а сви они су заједно изазвали овакав пад рубље“, каже аналитичар инвестиционог холдинга „Финам Менаџмент“ Антон Сороко. По његовим речима, „на тржишту је присутна велика количина шпекулативног капитала, због чега долази до ненормалних осцилација руске валуте које се веома тешко могу објаснити некаквим фундаменталним факторима“. Конкретно речено, такве падове не бележи ниједна валута других земаља које су такође велики извозници нафте. Штавише, како је изјавио портпарол председника РФ Дмитриј Песков, пад курса рубље у знатној мери је условљен емоцијама и шпекулативном атмосфером.

Главни фактори

Нагло слабљење рубље у последње време условљено је новчаним токовима из Русије у иностранство, проузрокованим читавим низом околности. Тако је на тржишту рубље настао дебаланс између понуде и потражње, што је резултирало падом руске валуте.

Алексеј Козлов, финансијски аналитичар

„Вредност рубље су у прилично дугом периоду одређивали како тржишни, тако и политички фактори. Садашња ситуација је директан одговор на промену политичког курса и пре свега на потезе Централне банке, која је одустала од подршке рубље“, каже Наталија Борзова, заменица генералног директора компаније за консалтинг и ревизију „ФинЕкспертиза“, чија је специјалност рад са кредитним организацијама. По њеним речима, у овом тренутку није могуће објективно оценити перспективе рубље, јер је поверење у ту валуту озбиљно уздрмано. „Нагло слабљење рубље у последње време условљено је новчаним токовима из Русије у иностранство, проузрокованим читавим низом околности. Тако је на тржишту рубље настао дебаланс између понуде и потражње, што је резултирало падом руске валуте“, каже главни аналитичар инвестиционе компаније UFS Алексеј Козлов. По његовим речима, даља динамика курса рубље зависи од многих околности, између осталог и од потеза власти и Централне банке. Они ће вероватно уложити изузетне напоре у правцу стабилизације ситуације са рубљом. Конкретно, руска валута је почела да расте када је директор компаније „Росњефт“ Игор Сечин изјавио да највећа руска нафтна компанија подржава рубљу и не планира да откупљује доларе на тржишту.

Други фундаментални фактор пада рубље по мишљењу експерата је пад цена нафте, као и негативна очекивања у вези са тим. На пример, 16. децембра је током дана барел северноморске нафте типа Brent на лондонским берзама појефтинио за више од 2% у односу на вредност коју је имао ујутро на отварању берзи. Нафта типа Brent продавана је по цени од 58,84 долара за барел, мада се цена касније подигла на 59,02 долара за барел. Како је 14. децембра 2014. изјавио министар енергетике Уједињених Арапских Емирата Сухаил ел Мазруи, ОПЕК неће смањивати темпо експлоатације нафте чак и ако цена падне на 40 долара за барел.

Кључне одлуке

Централна банка је била принуђена да реагује на нагли пад курса рубље. Ноћу између 15. и 16. децембра подигла је референтну каматну стопу са 10,5% на 17%. Та каматна стопа одређује вредност новца у земљи и на њу се оријентишу банке које кредитирају предузећа и становништво. Сматра се да вредност кредита не може бити нижа од те каматне стопе. Подизање референтне каматне стопе за 6,5% је највеће у читавој новијој историји Русије. Пре тога је банка-регулатор подигла каматну стопу 11. децембра са 9,5% на 10,5%. По мишљењу експерата, подизање референтне каматне стопе може изазвати пре свега поскупљење вредности кредита како за бизнис, тако и за становништво. „Та мера је драстична, али она треба да охлади узбуркане страсти на валутном тржишту. Ипак не би било добро да каматна стопа дуже време остане на том нивоу, јер ће то повући за собом нагло снижење пословне активности у Русији“, каже Антон Сороко. По његовим речима, то ће се одразити и на становништво, јер ће потрошачки кредити бити скупљи, и на компаније, којима ће бити далеко теже да финансирају оперативну и инвестициону делатност.

„Подизање каматне стопе утиче на разне сегменте тржишта. Сада је, међутим, приоритет да се стабилизује курс руске валуте. Ако се потези Централне банке Русије посматрају из тог угла, онда ће подизање референтне каматне стопе свакако помоћи рубљи“, сматра Алексеј Козлов. Међутим, по речима Антона Сорока, „када се ситуација на валутном тржишту стабилизује, ниска цена акција руских компанија може привући инвестиције у Руску Федерацију“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“