Енергетски ултиматум „Гаспрома“

Неостварена сарадња: представници земаља учесница сада већ некадашњег пројекта „Јужни ток“. Извор: Getty Images / Fotobank.

Неостварена сарадња: представници земаља учесница сада већ некадашњег пројекта „Јужни ток“. Извор: Getty Images / Fotobank.

Руски гасни гигант „Гаспром“ саопштио је европским земљама да Русија планира да до 2020. пређе на извоз гаса преко Турске, а не преко Украјине, и предложио европским потрошачима да „већ сада“ почну да граде одговарајуће цевоводе јер ће Русија у случају да не буде купаца у Европи преусмерити гас на друга тржишта. Нови пројекат треба да замени „Јужни ток“ од кога је Русија одлучила да одустане због спора са Европском комисијом.

До 2020. ће транзит гаса преко Украјине у потпуности бити обустављен. То је 14. јануара 2014. изјавио директор „Гаспрома“ Алексеј Милер, а пренео је руски пословни лист „Комерсант“. Према томе, по Милеровим речима, Европа до тада треба да изгради гасоводе како би могла добијати 63 милијарде кубних метара гаса из Турске, а у то време већ треба да буде завршен гасовод „Турски ток“, који ће Русија изградити уместо „Јужног тока“.

„Турски ток“ ће бити једина маршрута за извоз 63 милијарде руског гаса који се засада испоручује транзитом преко Украјине. Европљани треба већ данас да почну да граде гасоводе, у противном та количина гаса може отићи на друга тржишта.

Алексеј Милер, шеф „Гаспрома“

„'Гаспром' је најзад заузео чврст став и поставио Европи ултиматум“, каже Иван Капитонов, доцент катедре за државно регулисање економије Руске академије за народну привреду и државну администрацију (РАНХиГС). По његовим речима, сада ризике реализације пројекта сносе „Гаспромови“ европски партнери. „Ми видимо пример јачања преговарачке позиције руске стране, поткрепљен снажним аргументима“, сматра он.

Суштина преговора

„Турски ток“ ће бити једина маршрута за извоз 63 милијарде руског гаса који се засада испоручује транзитом преко Украјине“, изјавио је шеф „Гаспрома“ Алексеј Милер. По његовим речима, Европљани треба „већ данас“ да почну да граде гасоводе, у противном „та количина гаса може отићи на друга тржишта“.

„Гаспром“ је најзад заузео чврст став и поставио Европи ултиматум.

Иван Капитонов, РАНХиГС

Раније је било планирано да се у испоруци гаса Европи заобиђе Украјина изградњом „Јужног тока“, чији је капацитет требало да буде 63 милијарде кубних метара гаса годишње, и који је требало да се спроведе по дну Црног мора, а затим кроз Бугарску, Србију, Мађарску, Аустрију, Италију и Словенију. Македонија је такође изразила жељу да учествује у пројекту. Русија је обуставила реализацију пројекта „Јужни ток“ у децембру 2014, а сам гасовод је преусмерен ка Турској и преименован у „Турски ток“. Званичан разлог одустајања од „Јужног тока“ био је став Бугарске, која је у августу 2014. замрзнула пројекат због његове неусклађености са нормама Трећег енергетског пакета Европске уније. Према правилима тог пакета гасовод на територији ЕУ не могу поседовати компаније које се баве експлоатацијом гаса.

Нова рунда преговора одржана је у Москви 14. јануара у оквиру посете европског комесара за енергетику и потпредседника Европске комисије Мароша Шефчовича. „Веома ме је зачудило то саопштење ‘Гаспрома’“, рекао је Марош Шефчович после сусрета. Уосталом, Европска комисија је, по његовим речима, спремна да размотри нови „Гаспромов“ предлог.

Нови ток

Како истиче главни аналитичар инвестиционе компаније UFS Иља Балакирев, многи у Европској унији још увек не могу да поверују да је „Гаспром“ стварно одустао од „Јужног тока“. „Дуго се чинило да је то лукав потез који ‘диже цену’ гасоводу ‘Јужни ток’, али што време више одмиче, тај ‘заокрет’ све више личи на стварност“, каже он. Штавише, по мишљењу Иље Балакирева, одустајање од транзита гаса преко Укајине изгледа сасвим реално, независно од тога који алтернативни пројекат ће бити реализован, јер поред све већих економских ризика постоје и политички разлози. „Ниједна постојећа варијанта организовања транзита преко Украјине не обезбеђује гарантовану и стабилну испоруку гаса Европи“, додаје Балакирев.

По речима Дмитрија Баранова, водећег експерта менаџерске компаније „Финам Менаџмент“, „Гаспром има пуно право да дефинише своју стратегију развоја, између осталог и по питању транспорта гаса. Компанија је управо то и учинила, саопштивши да је неопходно променити један од традиционалних праваца“, каже он. При томе „Гаспром“, по Барановљевом мишљењу, не одустаје од извоза гаса у Европу и строго ће поштовати све обавезе, али не жели више да користи услуге Украјине као транзитне земље. „У датом случају ‘Гаспром’ предлаже Европи да сама узме учешћа у решавању проблема“, додаје Баранов.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском