Како ће Русија спасавати економију?

Први потпредседник Владе РФ Игор Шувалов. Извор: Reuters.

Први потпредседник Владе РФ Игор Шувалов. Извор: Reuters.

Руске власти ће за спасавање економије издвојити приближно 21 милијарду долара. Новац ће углавном бити усмерен на капитализацију крупних банака, подршку пољопривреде и грађевинарства. Средства ће бити издвојена из федералног буџета и Фонда националног благостања у коме Русија чува приходе од извоза нафте и гаса. Иако је то проверени пут, многи експерти истичу да то неће решити главни проблем Русије: то што економија доживи крах сваки пут када падне цена нафте.

Русији ће за реализацију кризног плана бити потребно 1.357 билиона рубаља (21 милијарда долара). То је на седници руске владе изјавио први потпредседник Игор Шувалов, а пренела информациона агенција РБК. По његовим речима, 300 милијарди рубаља (4,55 милијарди долара) биће утрошено за санацију проблематичних предузећа од стратешког значаја, 250 милијарди рубаља (3,8 милијарди долара) за докапитализацију банака, док ће за исплату пензија бити издвојено 188 милијарди рубаља (2,9 милијарди долара), а за кредитирање грађевинског сектора 157,5 милијарди рубаља (2,4 милијарде долара). Да би се обезбедио новац биће неопходно увећање дефицита буџета и пребацивање једног дела реализације кризног плана на терет региона [појединачних субјеката РФ - прим. ред.], додао је Игор Шувалов.

Оцена плана

[Спасавање дављеника тако што им се даје новац] је проверени метод, али он не даје одговор на главно питање: како преуредити економију наше земље да она не доживи крах сваки пут када падне цена нафте.

Александар Дерјугин, РАНХиГС

Како истиче Александар Дерјугин, директор Центра за проучавање регионалних реформи Руске академије за народну привреду и државну администрацију при председнику РФ (РАНХиГС), план је направљен са закашњењем. „Ми до последњег тренутка говоримо да је Русија острво стабилности и да се не бојимо санкција, и чекамо тренутак када оперативни показатељи економске ситуације већ сасвим очигледно почињу да указују на присуство кризних појава“, каже Дерјугин. По његовим речима, главни проблем је што одговорна лица не желе или немају храбрости да благовремено признају постојање проблема у економији, бојећи се да не буду проглашени за паничаре. „Цена кашњења кризних мера је дубља и дуготрајнија криза, а и саме кризне мере су скупље“, додаје Дерјугин.

По његовим речима, кризни план се заснива на истој концепцији и логици као и претходни план из 2009, тј. своди се на спасавање дављеника тако што им се даје новац. „То је проверени метод, али он не даје одговор на главно питање: како преуредити економију наше земље да она не доживи крах сваки пут када падне цена нафте“, истиче Дерјугин. По његовом мишљењу, развијене земље су одавно одговориле на то питање: треба подржавати развој новог, ефикаснијег бизниса, а за тако нешто је неопходно улагати новац у развој „људског капитала“, пре свега кроз образовање и здравство.

Планови за будућност

Сви се слажу да је у циљу спасавања руске економије неопходно смањити њену зависност од извоза сировина. „Спасење руске економије подразумева пре свега смањење зависности од извоза сировина, као и потпуну аутономност економије, што је актуелно у новонасталој кризној ситуацији“, каже Алексеј Козлов, главни аналитичар инвестиционе компаније UFS. По његовим речима, смањење зависности од цена сировина захтева додатне инвестиције. „У последње време се примећује одлив капитала. Новац инвеститора одлази из Русије, што значи да у тим околностима држава треба да преузме улогу инвеститора. Тиме се и објашњава повећање буџетских расхода у тренутку када је прилив прихода у буџет постао проблематичан“, додаје Козлов. Поред тога, инвестирање у економију Русије, по његовим речима, подразумева стварање нових радних места, развој бизниса и повећање инвестиционе привлачности земље.

Па ипак, Александар Дерјугин сматра да је актуелни комплексни кризни план неопходан, али се највећа потешкоћа састоји у томе што оптерећење које буџет трпи због реализације поменутог плана није толико очигледно. „Проблем је у томе што је буџет престао самостално да врши функцију стварања и потрошње новчаних средстава, предвиђених за финансијско обезбеђивање реализације задатака и функција државе“, каже експерт. По његовим речима, Русија има још и Резервни фонд и Фонд националног благостања. „Дефицит федералног буџета ће бити релативно мали, тако да ми нећемо видети како се топе средства поменутих фондова“, каже Дерјугин.

Росијскаја газета. Сва права задржана.