Руска економија привлачи хрватске инвеститоре упркос санкцијама

Руско-хрватска конференција у Москви отворена је 17. фебруара, само дан након што је Европска унија проширила санкције Русији, укључивши на „црну листу“ још 19 руских званичника и 9 компанија. Фотографија: Јекатерина Туришева.

Руско-хрватска конференција у Москви отворена је 17. фебруара, само дан након што је Европска унија проширила санкције Русији, укључивши на „црну листу“ још 19 руских званичника и 9 компанија. Фотографија: Јекатерина Туришева.

Без обзира на санкције ЕУ, чији је Хрватска члан, хрватски инвеститори заинтересовани су за инвестиције у руску економију, а робна размена РФ и Хрватске расте. До тих закључака дошли су учесници Руско-хрватског инвестиционог форума одржаног прошле недеље у Москви. На конференцији која је изазвала узнемиреност америчке амбасаде у Загребу учествовали су високи хрватски званичници и јавне личности, укључујући бившег председника Месића.

Хрватски инвеститори заинтересовани су да инвестирају у руску економију без обзира на санкције Европске уније. До тог закључка дошли су учесници Руско-хрватског инвестиционог форума одржаног у Москви 17. фебруара. Према речима Ивана Врдољака, министра економије Хрватске, овогодишњи форум је био најрепрезентативнији догађај у претходних неколико година економске сарадње Русије и Хрватске. „За хрватске компаније Русија је важна како сама по себи, тако као и као компонента огромног евроазијског тржишта“, изјавио је Лука Буриловић, председник Привредне коморе Хрватске. Због тога су, према речима Игора Показа, амбасадора Хрватске у Русији, у Москву дошли бизнисмени који раде у најразличитијим сферама. Они су спремни не само „да сачувају своје позиције, него и да развијају нове правце сарадње“.

Резултати рада

Настављамо да склапамо пословне аранжмане у сектору који није под санкцијама. Не одустајемо од тржишта.

Стипе Месић, бивши председник Хрватске

Како је у свом наступу изјавио Сергеј Караулов, заменик директора Одељења за Европу, Северну Америку и међународне организације Министарства економије РФ, због деловања санкција се током 2014. смањио робни промет Русије са европским партнерима. „Протекла 2014. није била једноставна за руску економију, ограничавајуће мере оставиле су трага, као и слабљење националне валуте због смањења цена нафте“, изјавио је Караулов. Укупан робни промет Русије са свим државама смањио се, према његовим речима, за 7%, и сада износи 770 милијарди долара. Ипак, робна размена са Хрватском је порасла током 2014. за 12% и сада износи 2 милијарде долара.

Према подацима Министарства економије РФ, руски извоз у Хрватску знатно се увећао током 2014. „Инвестициона сфера је саобраћајница са тракама у два смера: почетком 2015. у Хрватској је било 47 милиона долара руских инвестиција, укључујући средства највећих руских компанија ('Лукоил', 'Техмашпромекспорт', 'Силовије машини')“, изјавио је Сергеј Караулов. Штавише, од почетка 2013. у Хрватској ради „Збербанка“, највећа руска банка. У руској економији је, са друге стране, крајем 2014. било 25 милиона долара хрватских инвестиција. Према мишљењу Караулова, привлачење хрватских инвеститора постало је резултат дугорочног рада руске владе на стварању повољне подузетничке атмосфере, и ти напори су дали резултат: у рејтингу „Doing Business“ Русија се попела за 30 места.

Планови за будућност

Узнемирује нас бројност [хрватске] делегације [у Москви], ниво државних службеника у њој, као и то што се на тај начин шаље погрешан сигнал у овом критичном тренутку.

Кенет Мертен, амбасадор САД у Хрватској

Како је изјавио на отварању форума Сергеј Катирин, председник Привредне коморе Руске Федерације, занимање за узајамну активност је у хрватској и руској делегацији било веома високо, о чему сведочи многобројност хрватске пословне делегације и значајан број руских чланова форума. Наиме, на форуму је учествовало око 150 хрватских и 250 руских предузетника који су представљали најразличитије секторе, укључујући грађевину, пољопривреду, бродоградњу, енергетику, саобраћај, туризам и фармацију. „За бизнис је важно да и хрватске и руске државне структуре подржавају тежњу предузетника да се оствари сарадња, која би и једној и другој страни била корисна“, изјавио је Иван Врдољак. Према његовим речима, у плану је да се у будућности организује још један руско-хрватски форум.

Иначе, конференција је отворена само дан након што је Европска унија проширила санкције Русији, укључивши на „црну листу“ још 19 руских званичника и 9 компанија. Ипак, како је на форуму изјавио бивши хрватски председник Стипе Месић, Хрватска мора да присуствује на руском тржишту без обзира на санкције. „Настављамо да склапамо пословне аранжмане у сектору који није под санкцијама. Не одустајемо од тржишта“, рекао је Месић.

Амбасадор САД у Хрватској, Кенет Мертен, уочи форума се успротивио његовом одржавању. „Узнемирује нас бројност планиране делегације, ниво државних службеника у њој, као и то што се на тај начин шаље погрешан сигнал у овом критичном тренутку“, изјавио је он.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“