Краснојарски економски форум: Русија тражи нове трговинске партнере

На Краснојарском економском форуму учесници су покушали да утичу на чињеницу да се само 1% свих азијских инвестиција улаже се у Русију. Извор: ТАСС.

На Краснојарском економском форуму учесници су покушали да утичу на чињеницу да се само 1% свих азијских инвестиција улаже се у Русију. Извор: ТАСС.

Руске власти планирају да у најскорије време пронађу нове трговинске партнере. Влада РФ се узда у тихоокеански регион, и то не само у Азију, него и у земље Латинске Америке. До таквог закључка су дошли учесници Краснојарског економског форума.

Од 26. до 28, фебруара у сибирском граду Краснојарску уз подршку Владе РФ одржан је 12. Краснојарски економски форум, који традиционално окупља политичаре и бизнисмене из неколико десетина земаља.

„Сви инвеститори су добродошли, немамо никакав конкурс за избор оних са којима ћемо радити“, изјавио је на Краснојарском економском форуму заменик председника Владе Аркадиј Дворкович. Он је конкретно поменуо кинеске инвеститоре, који већ послују активније и брже од инвеститора из других земаља, а Кина је највећи партнер Русије у азијско-тихоокеанском региону, и то партнер за кога „не постоји алтернатива“ с обзиром на величину земље и снагу економије. Поред тога, како је истакао Дворкович, Русија у азијско-тихоокеанском региону не разматра само могућности пословања са азијским, него и са латиноамеричким земљама, и заинтересована је за сарадњу са свим партнерима.

Привлачење партнера

Док удео азијских земаља у индустријском сектору константно расте, на финансијском тржишту Русија још увек традиционално највише послује са развијеним земљама, пре свега са Европом и САД.

Како је објаснио заменик министра економског развоја Русије Станислав Воскресенски, „није реч ни о каквом заокрету према Азији, него је у току прагматичан рад на промовисању руских интереса у азијско-тихоокеанском региону, и тај рад неће нанети никакву штету односима са традиционалним партнерима у Европској унији и Америци. „По оцени ММФ-а Кина је већ сада прва економија света, а чланице Асоцијације земаља југоисточне Азије (АСЕАН) заједно чине седму економију света. Удео Кине, Јапана и АСЕАН-а у светској економији износи 27%, а удео Европе 21%, изјавио је заменик министра. Међутим, по његовим речима, само 1% свих азијских инвестиција улаже се у Русију. „Ми смо суочени са чињеницом да азијске земље крајње слабо познају руску економију. Спремни смо да пружамо подршку сваком појединачном страном инвеститору, да им помажемо у савладавању бирократских препрека и решавању евентуалних проблема“, рекао је он.

Док удео азијских земаља у индустријском сектору константно расте, на финансијском тржишту Русија још увек традиционално највише послује са развијеним земљама, пре свега са Европом и САД, а евро и амерички долар су валуте које и даље имају велики значај за руски финансијски систем, истакла је Јекатерина Трофимова, члан управног одбора „Гаспромбанке“. По њеним речима, руске компаније су спремне да у перспективи делимично пређу на плаћање у другим валутама, на пример у кинеским јуанима, али валутни своп рубље и јуана још увек није постао популаран међу купцима, и поред промене спољнополитичког курса.

Сфере пословања

По речима Аркадија Дворковича, руска влада је спремна да послује са новим инвеститорима, између осталог и у пројектима везаним за експлоатацију сировина, укључујући и индустријализацију нових налазишта. Влада, међутим, не планира да у таквим пројектима контролни пакет акција препусти другоме, чак ни партнерима са којима веома тесно сарађује, укључујући и кинеске компаније. То се, између осталог, односи и на пројекте од стратешког значаја. „Спремни смо да послујемо са Кином на паритетној основи: по 50% или 49% плус 51%. Кинеска страна схвата да нам је тако лакше да послујемо и излази нам у сусрет“, рекао је Дворкович.

Судећи по подацима Министарства економског развоја, у другим секторима економије већ постоје примери успостављања нових партнерских односа са страним компанијама. На пример, сингапурски агрохолдинг „Olam“ уложио је 258 милиона долара у производњу млека у Пензенској Области (640 km југоисточно од Москве), а у Томској Области (5600 km источно од Москве) основано је руско-кинеско предузеће за обраду дрвета са укупним обимом инвестиција од 15 милијарди рубаља (244 милиона долара). Инвеститори планирају повећање производње, а такође отварање преко 5 хиљада радних места. „Ми треба да се боримо за свако радно место које нам помаже да диверзификујемо економију“, рекао је Воскресенски. Поред тога, и европске компаније су, по његовим речима, још увек све присутније у Русији. Конкретно, шведска компанија IKEA најавила је додатно инвестирање у Русију у висини од 2 милијарде евра.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском