Шта кочи заокрет руске економије ка Азији

Руске власти неуморно понављају да су још одавно покренули заокрет руске економије ка динамичном азијско-тихоокеанском региону (АТР). Притом сви признају да је стварни рад на азијском вектору започет тек у марту 2014, после присаједињења Крима и првих санкција Запада. Током прошле године појавили су се и неки, на први поглед велики успеси, нарочито у изградњи веза са Кином. Па ипак, стваран „заокрет на Исток“ још увек се није догодио.

Нема поклапања стратешких приоритета

Према мишљењу азијских експерата, главни проблем је жеља Москве да по сваку цену источно од Урала (у Сибиру и на руском Далеком Истоку) развија прерађивачку индустрију, иновације и високу технологију. Азијским инвеститорима ти сектори у Русији нису баш занимљиви: њих много више занимају руски природни ресурси.

„Треба поштено признати да руски Далеки Исток као производна база засада није занимљив за јапанске компаније“, каже директор асоцијације за трговину Јапана са Русијом и ЗНД „Ротобо“, Кунио Окада. „Главни проблеми руског Далеког Истока су малобројно становништво, одсуство јаког регионалног тржишта и високе плате. Без решења тих проблема биће тешко привући инвестиције у производњу, чак и ако руским властима пође за руком да побољшају услове пословања. С друге стране, руски Далеки Исток и Сибир имају огромну природну предност – природна богатства. Улагање у освајање тих богатстава је вема перспективно. Неопходно је ефективно користити своје јаке стране.“

Слично мисле и кинески експерти. „Наравно, кинеске инвеститоре занима руски Далеки Исток. Али сазада ни у самој Русији нема консензуса око тога како треба развијати тај регион – ставови локалних власти и Москве се разликују. Додајте томе и суздржаност повезану са осетљивим питањем такозване кинеске имиграције. Тако да у реалности не може да се уради баш много“, говори заменик директора Центра за изучавање Русије на Источнокинеском педагошком универзитету Јанг Ченг.

Предности територија убрзаног развоја „нису очигледне“

Садашња државна политика на руском Далеком Истоку, коју спроводе Јуриј Трутњев (вицепремијер задужен за руски Далеки Исток) и Александар Галушка (министар у Влади РФ за развој Далеког Истока), оцењује се позитивно. „Стварање територија убрзаног развоја (ТОР), пореске олакшице, поједностављивање регулатива и смањивање администрације на руском Далеком Истоку – све се то може оценити као корак у правом смеру што се тиче привлачења азијских инвеститора“, тврди директор руског програма фонда „Токио“ Таисуке Абиру. „Али, стварање тих специјалних зона није никакав нов изум у државној политици привлачења страних инвестиција и технологија. То што стране компаније тек треба да виде у пракси јесте чиме ће се нови ТОР-и на руском Далеком Истоку разликовати од већ постојећих специјалних економских зона.“

Два кључа успеха

Графикон: Технопаркови и специјалне економске зоне РФ

Према мишљењу азијских експерата, да би се постигао успех у привлачењу азијских инвеститора источно од Урала, Русија треба да уради две ствари. Прва је усавршавање административних процедура и стварање „интерфејса“ за интеракцију са државним органима који би инвеститорима био јасан. „Кинеска страна је већ научила да је осим квалитетних консалтинг услуга важно да власти повишавају ниво и ефективност опслуживања инвеститора. Ако би било могуће на једном месту размотрити све проблеме и затим уклонити баријере, такав механизам 'једних врата' био би веома привлачан“, сматра Јанг Ченг.

Друга компонента успеха је правилан избор приоритетних привредних сектора, заснован на анализи реалних потреба азијских тржишта. „Највећи потенцијал, по мом мишљењу, има сарадња у области пољопривреде, нарочито производња соје и сточарство“, каже главни научни сарадник Центра за изучавање светских проблема агенције „Синхуа“, Шенг Шиљанг. „Русија има производне капацитете, Кина има велико тржиште, могуће их је објединити и добити синергетски ефекат. На пример, пре три године Кина је увезла из Јапана еколошки чисту пшеницу за око 160 јуана (око 25 долара) по килограму, и купци су је просто разграбили. Прошле године смо почели да увозимо флаширану воду из Бајкала. Једна мала бочица кошта мало више од 10 јуана (1,6 долара). и људи се отимају за њу. Потребно је више таквих пројеката.“

Аутор је руководилац програма „Русија у азијско-тихоокеанском региону (АТР)“ Московског центра „Карнеги“.

Овај текст је адаптирана верзија руског текста са сајта „Комерсанта“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.