ЕУ против руских нуклеарних технологија у Мађарској

„Тај процес је коректан. По његовом завршетку биће објављени одговарајући закључци, тј. у овом случају се ради о стандардној процедури, а не о специјалној истрази“, изјавио је Атила Асоди, опуномоћеник Владе Мађарске за проширење нуклеарне електране „Пакш“.

Руска Федерација и Мађарска су крајем 2014. потписале документе о изградњи петог и шестог блока нуклеарке „Пакш“ са реакторима руске технологије ВВЕР-1200. Први документ је EPC (Engineering, Procurement and Construction) уговор о изградњи двају нових енергоблокова у коме су дефинисани задаци за наредних 12 година. Вредност пројекта је 10 милијарди евра. Други документ прописује услове сервисирања будућих енергоблокова нуклеарке, а трећи услове снабдевања електране нуклеарним горивом.

У фебруару се у листу „Financial Times“ појавила публикација у којој се наводи да су нови уговори крајње изненадили аналитичаре, јер удео електричне енергије која се производи на већ постојећим блоковима нуклеарне електране у Пакшу износи око 50% укупног енергетског биланса Мађарске, с тим што ће ти блокови бити у функцији бар до 2032. Лист тврди да су европски функционери покренули истрагу о усклађености уговора са правилима ЕУ.

Треба истаћи да су Французи били изузетно заинтересовани за модернизацију нуклеарке у Пакшу. Међутим, мађарске власти су донеле другачију одлуку. Својевремено су електрану градили совјетски стручњаци, тако да она користи руско гориво. Према томе, потпуно је логично што је уговор потписан са „Росатомом“. Међутим, није урачунат приоритет Француске као чланице ЕУ.

Нови посао „Росатома“ у Европи - шанса за Србију?
После уговора о изградњи нуклеарне електране „Ханхикиви-1“ у Финској, руска нуклеарна корпорација „Росатом“ иде и у Мађарску. Мађарска је тако постала друга земља ЕУ која је питање своје енергетске независности дала у руке руских нуклеарних инжењера, док ће радови бити плаћени повољним руским кредитом. Према мишљењу српског експерта, овај ангажман „Росатома“ може бити велика шанса за српске стручњаке у области нуклеарне енергије и српску енергетику уопште.

Како је истакао Атила Асоди, опуномоћеник мађарске владе за питања проширења нуклеарне електране „Пакш“, Будимпешта је још 2013. усагласила са Европском унијом могућност склапања овог уговора и спремна је да пружи сва разјашњења Европској комисији. По 41. члану „Евроатома“ ова организација треба да буде обавештена о пројекту изградње нуклеарне електране. Према Асодијевим речима, Мађарска је испунила ту обавезу у лето прошле године. „У складу са 103. чланом споразума о ‘Евроатому’ чланице ЕУ могу да склапају уговоре са трећом страном уз сагласност Европске комисије. Дотична процедура је започета 2013. и није било примедби, на основу чега је у јануару 2014. склопљен руско-мађарски међудржавни споразум о пројекту ‘Пакш 2’. Захтев за расписивање тендера може се применити приликом избора подизвођача“, објаснио је Асоди.

По мишљењу руских аналитичара, пројекат изградње нуклеарне електране „Пакш“ веома је повољан за Мађарску. „Не треба заборављати да је Мађарску данас захватила рецесија, а мађарска економија је веома осетљива када су у питању инвестиције. Због тога је овакво инвестирање у енергетику веома благовремено, нарочито ако се има у виду да ће производњу једног дела опреме за електрану, као и њену изградњу, реализовати мађарски стручњаци и радници. То ће бити додатни стимуланс за економски раст земље. Брисел данас не обезбеђује тако велике инвестиције“, каже Булат Нигматулин, први заменик генералног директора Института за проблеме природног монопола. Противници уговора тврде да он носи одређене финансијске ризике и да у сфери енергетике доводи Мађарску у још зависнији положај од Руске Федерације. По мишљењу Булата Нигматулина, Мађарима може бити наметнута сарадња са америчком корпорацијом „Westinghouse Electric Company“, која се активно промовише у Кини.

Атила Асоди је, међутим, окарактерисао као нагађања тврдњу о могућем учешћу „Westinghouse“ у пројекту нуклеарне електране „Пакш-2“. „Очигледно је да је мађарска страна склопила са руским партнером уговор о генералном извођењу радова и хтела би да добије све оно што је предвиђено тим уговором“, рекао је Асоди.

Росијскаја газета. Сва права задржана.