Колико је Русија потрошила на Крим?

Део новца је стигао на Крим у виду непосредне помоћи руских региона. Извор: Михаил Воскресенски / РИА „Новости“.

Део новца је стигао на Крим у виду непосредне помоћи руских региона. Извор: Михаил Воскресенски / РИА „Новости“.

Пре тачно годину дана, 18. марта 2014, Русија је добила два нова федерална субјекта: Републику Крим и град од специјалног значаја Севастопољ. Интегрисање Крима у политичке, финансијске, правне и образовне токове РФ и даље у току. „Руска реч“ у данашњем тексту говори колико је интеграција нових субјеката до сада коштала Русију.

Трошкови присаједињења Крима Русији износе укупно око 140 милијарди рубаља (2,2 милијарде долара по курсу од 16. марта 2015). Средствима из федералног буџета треба додати и наменску помоћ региона и задржавање пореза.

Украјина је на програм развоја полуострва Крим до марта 2014. трошила око 120 милиона долара годишње (у периоду 2010-2011). „То је за нас била прилично велика сума“, каже Николај Азаров, украјински премијер за време председничког мандата Виктора Јануковича, који је после Мајдана морао да напусти Украјину.

Још у марту прошле године, одмах после присаједињења новог региона, било је јасно да ће он Русију коштати далеко више. Нико, међутим, није могао знати тачну суму. Поједини функционери и аналитичари су претпоставили да ће она износити између 100 и 130 милијарди рубаља (3-4 милијарде долара по курсу од априла до јуна 2014).

Кримски буџет

Према подацима Министарства финансија, из федералног буџета је утрошено укупно 124,7 милијарди рубаља (2 милијарде долара по курсу од 16. марта 2015). Од тога је 90,8 милијарди рубаља (1,4 милијарде долара) издвојено за плате у државном сектору, за социјална давања, издржавање институција и покривање дефицита буџета Пензијског фонда овог региона. Још 33,9 милијарди рубаља (600 милиона долара) утрошено је за наменске трансфере. Из одговарајућих одлука Владе види се да су то трошкови за обезбеђивање електричне енергије и грејања, за снабдевање водом, грађевинске радове, саобраћај, образовање и помоћ у сфери стамбено-комуналног сектора, а такође за подршку запослености и друге правце.

Поред тога, постојао је и „затворени део“, по коме су се финансирали радови у војно-поморској бази и други задаци Министарства одбране. Та сума је била „знатно мања“ од „отвореног“ дела трошкова, каже федерални функционер који је упознат са буџетским процесом на Криму.

Помоћ руских региона

Део новца је стигао на Крим у виду непосредне помоћи руских региона. Влада је 11. августа 2014. утврдила шему везивања муниципалних рејона Крима за 21 субјекат федерације. Сваки тај субјекат је био дужан да подржи нови руски регион. Тако су кримски рејони добили преко 2,7 милијарди рубаља помоћи (71 милион долара по курсу од септембра 2014). Од тог новца је 42% утрошено на здравство и спорт, а 23% на стамбено-комунални сектор и инфраструктуру.

Татарстан је Бахчисарајском рејону Крима уплатио 140 милиона рубаља (3,6 милиона долара по курсу од септембра), „с тим што је било препоручено да уплатимо 75-90 милиона рубаља“, рекао је за „РБК-Татарстан“ заменик министра за питања Крима Андреј Цемахович. По његовим речима, новац је утрошен на снабдевање водом за пиће, пољопривредну производњу и реновирање болница, а део суме су обезбедиле велике компаније Татарстана.

Тјуменска Област је била задужена за Црноморски рејон Крима. Капитално су реновиране четири школе и вртић, и изграђени су спортски терени, каже представник губернатора Владимира Јакушева. Реновирање је реализовано по принципу суфинансирања преко специјалног фонда, на који су житељи уплаћивали сопствени новац, а тјуменски грађевинари средства од свог профита.

Испоставило се да је донатора било више него на списку Владе. Поједини региони су добровољно помагали Криму. Бурјатија је, на пример, за помоћ Криму издвојила преко 5,2 милиона рубаља.

Порез су задржали за себе

Током целе 2014. на Криму је био на снази прелазни период, у коме на територији региона нису важили сви руски закони. Конкретно, Крим је задржавао сав порески прилив који треба да се уплаћује у федерални буџет. Према подацима Федералне пореске службе, прилив пореза у консолидовани буџет Крима и Севастопоља током 2014. је износио 34,6 милијарди рубаља (556 милиона долара по курсу од 16. марта 2015).

Најважније је да је полуострву остављен читав порез на додату вредност (ПДВ), који по закону треба да иде у федерални буџет. То је око 7 милијарди рубаља (112 милиона долара), каже професор Московског државног универзитета и експерт за проблеме региона Наталија Зубаревич. „Реални ниво дотирања Крима износи 85%, тј. 80% ако се не рачуна ПДВ“, каже она. „Ради поређења, ниво дотирања Ингушетије је 87%, а Чеченије 82%.

Руски текст на порталу rbcdaily.ru.

Росијскаја газета. Сва права задржана.