Шта Русија добија од учешћа у Азијској инфраструктурној инвестиционој банци?

Експерти процењују да ће се Развојна банка БРИКС-а и АИИБ највероватније одлучити за координацију. Извор: Reuters.

Експерти процењују да ће се Развојна банка БРИКС-а и АИИБ највероватније одлучити за координацију. Извор: Reuters.

Русија је одлучила да се придружи Азијској инфраструктурној инвестиционој банци (АИИБ). Ова развојна институција се формира на иницијативу Кине и у перспективи може постати додатни инструмент за зближавање Русије са азијским регионом. Москва је, међутим, раније већ ратификовала споразум о Развојној банци БРИКС-а. Експерти сматрају да Русија усредсређује пажњу на онај пројекат који ће имати највише успеха.

Русија је поднела захтев за учешће у капиталу Азијске инфраструктурне инвестиционе банке (АИИБ). То је изјавио први потпредседник руске владе Игор Шувалов. На тај начин Русија може постати суоснивач нове азијске развојне институције. Кина ће бити главни улагач, а удео Русије у организацији засада није обелодањен.

„Учешће Русије као земље-оснивача може јој донети одређене привилегије, између осталог и у добијању олакшица приликом финансирања пројеката, и уједно јој може обезбедити могућност пуноправног учешћа у управљању банком“, сматра Сергеј Фомин, директор правног одељења инвестиционе компаније UFS. По његовим речима, важна је и слика која се на тај начин ствара о Русији: „И овог пута Русија може да се покаже не само као моћна војна сила, него и као економски моћна држава“.

Правила АИИБ

У банку могу ступити све земље и економски субјекти који су „заинтересовани за економски развој Азије и целог света“. Меморандум о припреми за оснивање банке су 24. октобра 2014. већ потписали представници 21 земље, укључујући Кину, Индију и Сингапур. Жељу да ступе у нову структуру током протекле две недеље су изразили Велика Британија, Француска, Немачка, Италија, Швајцарска, Луксембург, Аустралија и Холандија.

Додуше, још је веома далеко до стварања глобалне противтеже западним финансијским институцијама, сматра руски економиста Сергеј Хестанов. По његовим речима, Кина као главни оснивач АИИБ има веома тесне економске везе са САД. „У тим условима Кина покушава да створи конкурентну финансијску структуру, али ипак неће доћи до оштре конфронтације“, истиче Хестанов.

Оснивачки капитал нове банке може достићи 100 милијарди долара. По речима Сергеја Фомина, временом се капитал банке може повећати и захваљујући приливу приватних средстава азијских инвеститора. „У том случају та банка може постати фундаментална институција у новом финансијском систему Азије“, каже Фомин.

Конкуренција између банака

Експерти, међутим, подсећају да је Москва већ пријавила учешће у Развојној банци БРИКС-а, а та финансијска институција је по много чему слична АИИБ. И једна и друга банка намеравају да се баве инвестирањем у инфраструктуру, а упоредив је и обим њиховог оснивачког капитала. „Оба пројекта су сада у почетном стадијуму. Русија ће се концентрисати на ону развојну институцију која се покаже као успешнија“, каже Сергеј Хестанов.

800 милијарди долара годишње

Према оценама Азијске развојне банке (АРБ), Азији ће бити потребно око 800 милијарди долара инвестиција годишње за изградњу инфраструктуре у периоду до 2020, док АРБ за такве пројекте годишње издваја само 10 милијарди долара зајмова.

По мишљењу Јарослава Лисоволика, руководиоца аналитичког одељења Deutsche Bank, има смисла да Русија учествује у таквим институционалним пројектима као што је АИИБ, чак и поред тога што је већ укључена у сличну структуру. „То је инструмент за јачање интеграције руске економије у Азији као изузетно важном региону, што значи да је тај пројекат важан за Русију не само са гледишта привлачења ресурса у краткорочној перспективи, него и као инструмент за будуће зближавање са Азијом у инвестиционој сфери“, истиче Јарослав Лисоволик. Паралелно оснивање АИИБ и Развојне банке БРИКС-а експерти доводе у везу са чињеницом да је светској економији неопходна алтернатива за уобичајене финансијске структуре попут ММФ-а и Светске банке. „Највероватније ће се Развојна банка БРИКС-а и АИИБ одлучити за координацију, а не конкуренцију. То може бити известан изазов за Светску банку“, каже Лисоволик.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“