У Европи се појавила коалиција земаља које подржавају „Турски ток“

Представници пет земаља договорили су се да редовно одржавају састанке и да формирају експертску групу у чијој надлежности ће бити развој инфраструктуре за транспорт гаса. Извор: EPA.

Представници пет земаља договорили су се да редовно одржавају састанке и да формирају експертску групу у чијој надлежности ће бити развој инфраструктуре за транспорт гаса. Извор: EPA.

У Европи се формира политичка коалиција за подршку руском пројекту спровођења гасовода „Турски ток“. По мишљењу руских експерата, нови блок ће додатно оснажити руски пројекат. Међу чланицама нема Бугарске, која је раније под притиском Европске комисије одустала од изградње гасовода.

У Европи се формира политичка коалиција за подршку руског пројекта изградње гасовода „Турски ток“ по дну Црног мора из Русије у Турску и даље у земље Јужне Европе, тврде руски експерти. Пре неки дан је у Будимпешти одржан сусрет шефова дипломатија Грчке, Србије, Македоније, Мађарске и Турске, на коме је разматрано учешће ових земаља у „Гаспромовом“ пројекту „Турски ток“, саопштава руски пословни лист „Комерсант“. У својству посматрача сусрету је присуствовао и представник Европске комисије. На крају сусрета потписана је декларација о енергетској сарадњи и диверзификацији испоруке природног гаса из Турске у земље Европе. „Потписивање декларације о ‘Турском току’ може се окарактерисати као формирање блока који ће омогућити да се тај пројекат реализује. Овај споразум је свакако постао једна од кључних тачака пројекта, јер је знатно повећао шансе да се идеја реализује“, каже Алексеј Козлов, главни аналитичар инвестиционе компаније UFC.

Нови блок

Представници пет земаља договорили су се да редовно одржавају састанке и да формирају експертску групу у чијој надлежности ће бити развој инфраструктуре за транспорт гаса. Нова група ће се бавити и питањима финансирања пројекта. Учеснице сусрета ће појединачно решавати конкретна питања везана за учешће у „Гаспромовом“ пројекту. Капацитет „Турског тока“ ће износити 63 милијарде кубних метара гаса, од чега ће се 47 милијарди спроводити на границу Турске и Грчке, и та количина ће бити намењена европским потрошачима. Овом количином „Гаспром“ планира да надокнади смањење транзита гаса кроз Украјину.

По речима Антона Сорока, аналитичара инвестиционог холдинга „Финам“, потребе земаља Јужне Европе за гасом у најскорије време ће бити задовољене захваљујући новом пројекту. При томе, како истиче експерт, својим уласком у пројекат Турска постаје „још један велики потрошач природног гаса“, али пројекат у суштини остаје непромењен.

Нови савезници

Бугарска није ушла у нови политички блок подршке „Турском току“. Она је раније активно учествовала у пројекту „Јужни ток“, по коме је требало да морска деоница гасовода стигне до Бугарске, а затим у земље Јужне Европе, укључујући Србију и Македонију. Међутим, руска компанија је одустала од пројекта, јер је Бугарска на захтев Европске комисије обуставила рад на гасоводу. По речима Алексеја Козлова, проблеми „Јужног тока“ су били подстицај за припрему пројекта „Турски ток“. „Бугарска се показала као партнер који зависи од Запада и самим тим је изгубила могућност да сарађује са ‘Гаспромом’“, каже он.

Према споразумима руске и турске стране, морска деоница пројекта ће у дужини од 660 km ићи по планираној траси „Јужног тока“, што значи да „Гаспром“ неће морати да троши средства за нова истраживања морског дна. Затим ће гасовод направити заокрет у правцу европске обале Турске. Раније је „Гаспром“ платио европским партнерима милијарду долара за њихово учешће у пројекту гасовода „Јужни ток“.

По речима Антона Сорока, изградња гасовода по новој траси такође може да се суочи са проблемима у Европској унији, али ће на крају гасовод ипак бити уведен у експлоатацију. Подршку овом пројекту је пружио и премијер Грчке Алексис Ципрас приликом своје недавне посете Москви. По његовим речима, гасовод ће бити реализован „са потпуним поштовањем закона Европске уније“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

This website uses cookies. Click here to find out more.

Accept cookies