Зашто Русија није дала Грчкој кредит за „Турски ток“?

Новац за изградњу грчког огранка „Турског тока“ биће обезбеђен у оквиру руско-европског конзорцијума, изјавио је шеф Гаспрома Алексеј Милер после преговора у Атини, преноси Интерфакс. Досада је Атина очекивала да ће од Русије добити државни кредит за сопствене потребе, и да ће га затим враћати од транзитних такси за гас када кроз Грчку буде изграђен наставак „Турског тока“. То је 15. априла изјавио министар енергетике Грчке Панајотис Лафазанис. Страни медији (Spiegel-Online) чак су навели и суму могућег аванса: 3-5 милијарди евра.

Турски ток је гасовод капацитета 63 милијарде кубних метара гаса, који треба да буде алтернатива транзиту кроз Украјину. Магистрала ће бити спроведена по дну Црног мора у Турску, а затим копном до границе са Грчком, где ће бити изграђено чвориште за дистрибуцију гаса. Према Гаспромовом предлогу, саме европске земље треба да изграде наставак гасовода на својој територији. 

Опрезан маневар 

Експерти са којима је разговарала „Руска реч“ сматрају да је Гаспромова опрезна одлука условљена економским и политичким факторима. 

„Искуство ’Јужног тока’ научило је све стране да буду опрезније. Превремени аванс у раној фази преговора био би неопростиви луксуз у овом пројекту“, каже Александар Курдин из Аналитичког центра при влади РФ. По његовим речима, засада јавности нису познати подаци о учесницима пројекта и будућим клијентима међу европским компанијама. „Вероватно се воде интензивни преговори, али је преурањено давати финансијска средства пре него што се они окончају“, објашњава Курдин.

У Европи се појавила коалиција земаља које подржавају „Турски ток“
У Европи се формира политичка коалиција за подршку руском пројекту спровођења гасовода „Турски ток“. По мишљењу руских експерата, нови блок ће додатно оснажити руски пројекат. Међу чланицама нема Бугарске, која је раније под притиском Европске комисије одустала од изградње гасовода.

Шансе да се обезбеде потребне 2 милијарде евра у оквиру руско-европског конзорцијума су велике, сматра Јелизавета Белугина, аналитичар брокерске компаније FBS. Вредност пројекта је отприлике равна једном проценту бруто домаћег производа Грчке, што значи да ће то бити прилично добра подршка економији ове земље. Обећани капацитет протока (47 милијарди кубних метара годишње – прим. ред.) доносиће Грчкој стотине милиона долара годишње, подсећа Александар Курдин. Укупан дуг Грчке у односу на бруто домаћи производ износи 174% (подаци ММФ-а за 2014. годину). 

Хоће ли се одужити изградња „Турског тока“? 

Засада су преговори о „Турском току“ вођени на нивоу декларација о намерама. Са једне стране, чињеница да је Грчка потврдила своју заинтересованост за изградњу гасовода може се оценити као добар знак за инвеститоре, укључујући и могуће партнере међу европским компанијама, сматра Курдин. Са друге стране, да би гасовод био изграђен неопходна је сагласност Турске и ЕУ. „Судећи по коментарима представника европског руководства, пројекат ће морати детаљно да се размотри. Што се тиче Турске, засада руска и турска страна воде преговоре о ценама. Према томе, мало је вероватно да ће ове године пројекат почети да се реализује“, сматра Јелизавета Белугина. 

Више о „Јужном току“

Експерти скрећу пажњу и на могуће слабљење активности Грчке у ангажовању на овом пројекту. „То што Грчка неће добити кредит који би враћала од будућих транзитних такси значи да она неће моћи да олакша тренутно стање у коме се налази. Због тога, узимајући у обзир сав терет текућих проблема, интересовање Грчке за пројекат може опасти“, претпоставља Белугина. Министар енергетике Грчке Панајотис Лафазанис, који је 15. априла изјавио да постоји могућност склапања споразума о гасоводу током недеље, после разговора са Милером говорио је само о „наредним недељама“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.