Да ли рубља постаје јача куповином долара?

Централна банка Русије поново је почела да купује доларе да би попунила девизне резерве, саопштено је у информативној служби банке. Засада сума купљених долара није велика и креће се од 100 до 200 милиона дневно. На пример, 13. маја је купљено 181 милион, а 14. маја 200 милиона долара. Ала Дворецка, професор факултета социјалних и економских наука Руске академије за народну привреду и државну администрацију (РАНХиГС), каже да Русија није угрожена, судећи по међународном стандарду ликвидности земље, односно прописаном нивоу довољних међународних девизних резерви, и да се, штавише, налази међу десетак земаља са задовољавајућим девизним резервама, те захваљујући томе може да обезбеди неопходан обим извоза и да отплаћује спољни дуг. Као оправданији разлог за куповину девиза професорка Дворецка наводи опасност од претераног јачања руске националне валуте. 

Главни разлози 

Рубља тренутно најпрофитабилнија валута на свету
Од почетка фебруара до почетка априла 2015. године руска рубља је скочила за 22,3% и тако постала најпрофитабилнија валута на свету.

„Ако имамо у виду да дневни девизни промет износи око 5 милијарди долара, онда сума од 100 до 200 милиона долара, колико дневно купује Централна банка, не би требало значајније да утиче на динамику девизног тржишта”, каже Дмитриј Беденков, шеф одељења за аналитику инвестиционе компаније Русс-Инвест. Према његовим речима, овакав потез надлежног регулативног органа за стабилизацију курса треба схватити као поруку тржишту да Централна банка није заинтересована за претерано јачање рубље. „Спољнополитичка ситуација је сада повољнија, па је и цена нафте стабилнија. Овакво стање на тржишту је, уз интервенције Централне банке, допринело стабилизацији курса рубље. Повећан је обим извоза, а то успорава процес замене увозних производа домаћим, као и привредни раст”, објашњава Ала Дворецка. Осим тога, јачање рубље не иде на руку увозницима, нарочито онима који увозе сировине. Јака национална валута утиче и на буџет, будући да приходи од нафте и гаса чине више од 50% федералног буџета РФ. 

Утицај на привреду

„Даље јачање рубље би у руској економији и привреди могло да изазове низ непријатних последица. Компанијама које су оријентисане на извоз одговара слабија национална валута. То пре свега важи за компаније које извозе робу у чију цену је урачуната висока стопа ПДВ-а”, каже главни аналитичар инвестиционе компаније UFS  Иља Балакирев. Штавише, према његовим речима, у области металургије цене на светском тржишту су већ дуже време на минимуму, што у условима јачања рубље извознике металуршких производа доводи у још неповољнији положај. 

Централизована политика 

Нова пракса Централне банке је у супротности са одлуком о преласку на „пливајући”, тј. слободан курс рубље. „Званично обнављање редовног откупљивања стране валуте на домаћем тржишту на први поглед представља корак уназад у реализацији одлуке Централне банке Русије о преласку на пливајући курс рубље”, каже Ала Дворецка. Она објашњава да су почетком 2014. прекинуте циљане девизне интервенције, а до краја године Централна банка је покушала да се у потпуности повуче са тржишта, што је драстично снизило курс рубље која је ослабила под утицајем макроекономских и геополитичких фактора. „Зато је Централна банка Русије задржала право да интервенише на девизном тржишту уколико процени да је финансијска стабилност угрожена”, додаје професорка.

Па ипак, према речима Але Дворецке, у „игри снижавања” курса рубље неопходна је тактика. Треба поправити углед националне валуте, њену конкурентност и куповну моћ. „Када је Централна банка у другој половини 2014. године трошила неколико милијарди долара дневно са циљем да заустави нагли пад курса рубље, то није много помогло. Сада је важно дати сигнал који ће умирити девизне шпекуланте”, објашњава Иља Балакирев. Он сматра да уколико такви сигнали буду системски и недвосмислени, то ће боље утицати на тржиште утицати него куповина девиза.

Росијскаја газета. Сва права задржана.