Зашто инвеститоре занима Петербуршки економски форум?

Од 18. до 20. јуна у Санкт Петербургу се одржава Петербуршки међународни економски форум. Прошле, 2014. године, због заоштравања ситуације везане за украјински конфликт на форум нису допутовали представници највећих америчких и европских корпорација, укључујући прве људе компанија Boeing, Goldman Sachs, Siemens, ConocoPhillips и др. Тада није дошло 16 људи који се сврставају у елиту светског бизниса. Међутим, и поред таквог бојкота на форуму 2014. године било је 7500 учесника који су потписали 175 споразума вредних укупно 401,4 милијарде рубаља.

Основни програм

Програм Петербуршког форума се мења сваке године. Начелно је он најчешће готов већ крајем новембра, а затим се разрађују детаљи. Међутим, главни правци који чине концепцију програма практично се не мењају из године у годину. То су на првом месту глобална економија и изазови са којима се она суочава у текућој фази, и са којима се може суочити у будућности. Друго, то су актуелни аспекти руске економије, али не из оног аспекта из ког се разматрају у другим сличним приликама, тј. на Краснојарском и Сочинском форуму. У овом случају се руска економија посматра „са стране”. Трећи, традиционални правац су нове технологије које могу да промене свет. Приликом активирања поменутог правца организатори су се оријентисали на водеће компаније овог сектора: IBM. Microsoft, Cisco, Google, на руске компаније IBS, 1С и друге, међу којима су највећи произвођачи аутомобила, индустријски гиганти и лидери у области трговине на интернету. Поред тога, одлучено је да се на форуму 2015. уведе и четврти правац – коришћење „људског капитала”.

Отворен XIX Петербуршки међународни економски форум
Своје учешће на форуму је потврдило 1669 представника бизниса из Русије и из још 65 земаља.

До 8. јуна је учешће на форуму потврдило око хиљаду компанија, од тога 440 компанија из иностранства. То је већ више него на форуму 2014. године. Поред тога, регистровано је 180 првих људи страних компанија, а прошле године их је учествовало 150. Посебна категорија учесника су чланови са спискова часописа Forbes и Fortune. Њихов број је остао отприлике исти. Међу учесницима има и представника европског и америчког бизниса, као и представника арапских компанија. Све веће интересовање за форум испољавају Кина, Индонезија, Малезија, Јапан и друге земље азијско-тихоокеанског региона. Већ 2014. године је број учесника Петербуршког форума из Азије удвостручен у односу на претходну годину, а та тенденција се наставља и на овом форуму 2015. Како објашњавају организатори, форум може имати само један кључни показатељ успешности, а то је заинтересованост учесника, јер је форум догађај који се увек формира непосредно у њиховом окружењу. Важно је како експерти оцењују дискусију на свим нивоима, тј. у којој мери успевају да искажу своје и уваже туђе гледиште.

Ретроспектива

Први форум у Петербургу је одржан 1997. године, али је тада још увек био локалног карактера, мада је окупио хиљаду и по учесника из 50 земаља. Већ наредне године је за потребе одржавања форума основан међународни фонд „Петербуршки економски форум”, на чије чело је постављен Герман Греф, будући министар економског развоја, а сада први човек Збербанке (највеће банке у Русији). Форум је 2005. године први пут посетио руски председник Владимир Путин.

„Русија остаје занимљива за инвеститоре“
Почетком марта одржан је Краснојарски економски форум, који је био посвећен потрази за новим трговинским партнерима Русије.

Самим тим је овај догађај подигнут на председнички ниво. Штавише, то правило је важило и током председничког мандата Дмитрија Медведева, који је учествовао на форуму од 2008. до 2012. године.

Током свих ових година на форуму је било и много необичних изјава, па чак и оних које су имале одјека у политичком животу Русије. На пример, у јуну 2008. године први потпредседник руске владе Игор Шувалов изјавио је да грађани Русије највише пате од нездравог начина живота. По његовим речима, током протеклих 300 година Руси су тежили да стигну и престигну Запад, и то је била фикс-идеја руске политичке и интелектуалне елите, што је, наводно, резултирало „не баш успешним копирањем облика националне економије и страног начина живота, због чега је наша земља била осуђена на заосталост”. Касније је Владимир Путин на седници Владе ставио примедбу Игору Шувалову због таквог наступа.

Росијскаја газета. Сва права задржана.