Русија проширује контрасанкције

Фотографија: AFP/East News

Фотографија: AFP/East News

Криза у односима између РФ и ЕУ и даље се продубљује. Москва је припремила нове мере као одговор на продужавање европских санкција. Дејство руских контрасанкција продужено је за пола године, а списак забрањене робе ће бити проширен – биће му додати чоколада и цвеће. Аналитичари истичу да санкције и контрасанкције наносе штету и једној и другој страни, али не виде могућност да у ближој перспективи оне буду укинуте због оштрих политичких трвења.

Савет Европске уније на нивоу шефова дипломатија продужио је 22. јуна рок важења економских санкција које су уведене Русији „са циљем потпуног оваплоћења минских споразума”. После тога је премијер Дмитриј Медведев наложио да се припреми обраћање председнику РФ са предлогом о продужавању руских контрасанкција према Европској унији, као и нацрт одлуке Владе са списком намирница које ће бити обухваћене тим санкцијама.

Портпарол руског председника Дмитриј Песков изјавио је новинарима да Кремљ разматра предлоге о продужавању санкција које је Русија заузврат увела Европској унији, и да ће ти предлози бити прихваћени „веома експедитивно”.

Сви су на губитку

Тимур Нигматулин, аналитичар познате компаније „Финам”, изјавио је у интервјуу за „Руску реч” да је Европска унија продужила санкције за пола године у контексту ескалације конфликта на истоку Украјине током протеклих месеци. По његовим речима, сасвим очекивани потез Руске Федерације је продужетак прехрамбеног ембарга – то је логичан корак како са политичког, тако и са економског гледишта.

Коментаришући утицај руских контрасанкција на економију РФ, Тимур Нигматулин је истакао да према подацима које износи Министарство економског развоја, један од главних разлога високе инфлације током последњих квартала била је девалвација рубље, а не ембарго. „Само негде око два процента инфлације изазвао је ефекат руских узвратних санкција”, објаснио је експерт.

Константин Коришченко, шеф Катедре за проучавање тржишта хартија од вредности и финансијског инжењеринга Руске академије за народну привреду и државну администрацију, сматра да садашња ситуација економски не одговара ниједној страни. „Санкције битно (понекад и за десетине процената) смањују промет робе са Русијом и сметају економији Европе да изађе из рецесије”, каже експерт.

Са друге стране, по мишљењу Константина Коришченка, трвења са западним земљама довела су до пада квалитета потрошачке корпе руских грађана, као и до потешкоћа приликом ангажовања инвестиција са западних тржишта и ограничавања приступа високим технологијама. „Негативан ефекат се испољава и у повећаном учешћу државе у бизнису”, додаје наш саговорник.

Па ипак, сматра Коришченко, постоји и позитиван утицај санкција на руску економију. „Развија се замена увозне робе домаћим производима, развија се систем унутрашњег рефинансирања и активирају се ’везе са Истоком’”.

На удару су цвеће и чоколада

По мишљењу руских функционера, контрасанкције које Русија уводи пољопривредницима Европе, САД, Канаде и Аустралије помажу домаћем бизнису да се развија.

Портпарол руског председника Дмитриј Песков изјавио је новинарима да Кремљ разматра предлоге о продужавању санкција које је Русија заузврат увела Европској унији, и да ће ти предлози бити прихваћени „веома експедитивно”.

Због тога у проширеном списку могу бити забрањени они западни производи за које руски произвођачи тешко могу представљати јаку конкуренцију, на пример цвеће и чоколада.

Министар пољопривреде РФ Александар Ткачов је у емисији ТВ канала „Россия 24” изјавио да његово министарство припрема предлог о забрани увоза кондиторских производа у Руску Федерацију. Поред тога, министарство предлаже да се у оквиру продужавања „прехрамбеног ембарга” размотри и могућност ограничавања увоза цвећа у РФ.

Укидање санкција није на видику

Говори се, додуше, и о томе да треба применити издиференцирани приступ појединим европским државама. „Ми треба да узимамо у обзир ставове појединих држава, на пример Мађарске, Грчке и Кипра, са којима имамо добре трговинско-економске, али и политичке односе, и које се активно противе политици санкција”, изјавила је прдседница Савета Федерације (горњег дома руског парламента) Валентина Матвијенко, додавши да „такве земље треба подржати”.

По речима Тимура Нигматулина, дубина геополитичке кризе изазване догађајима у Украјини не улива наду да ће санкције бити укинуте у догледној будућности, те је логично да се то има у виду када се праве било какве макроекономске прогнозе.

Када је реч о перспективама укидања санкција, Константин Коришченко истиче да ће санкције, упркос економској сврсисходности, остати на снази најмање до краја 2016. или до средине 2017. године: „Председнички избори у САД биће одржани 2016, а парламентарни у Немачкој 2017. године. Очигледно је да ће у контексту негативне представе о Русији, која се непрекидно форсира у медијима, кандидати из редова „јастребова” бити у предности у односу на „голубове”. И тек ће нови лидери САД и Немачке морати да размишљају о томе како да реше проблем”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“