Како функционише економија Донбаса

Фотографија: РИА „Новости“

Фотографија: РИА „Новости“

Откако су почела борбена дејства на територији источне Украјине, број становника Доњецке и Луганске Народне Републике смањио се за 60%, банке су обуставиле рад, а житељи су престали да добијају пензије и плате. Истовремено на овим територијама и даље функционишу велика предузећа која припадају украјинским бизнисменима, с тим што уједно обезбеђују хуманитарну помоћ.

Од почетка борбених дејстава на територији источне Украјине број становника непризнатих ДНР и ЛНР смањио се за 60%, пише пословни лист „РБК-Daily”. Према сазнањима поменутог издања, у овом тренутку на територији Донбаса коју контролишу добровољачке снаге живи од 2 до 2,5 милиона људи, а од тог броја милион становника су пензионери. У обема непризнатим републикама нису усвојени буџети, а расподела новца се реализује у режиму ратног стања, објашњено је издању РБК у Министарству за порезе. Само за исплату пензија и социјалне помоћи републике треба да троше најмање 55,2 милијарде рубаља (947 милиона долара) годишње, а руководство нема та средства.

Животни стандард обичних грађана

Пензионерка која је радила у једном музеју Доњецка од августа 2014. не добија новац ни од Украјине, ни од Доњецка. Украјинску пензију је последњи пут добила у октобру, али није успела да подигне новац помоћу картице, јер већина банкомата тада већ више није била у функцији. Украјина је, наиме, у новембру увела економску и саобраћајну блокаду Донбасу. Сваког јутра ова пензионерка доручкује у народној кухињи коју је за житеље суседних зграда организовао власник једног хотела у Доњецку, а увече код куће спрема храну од намирница које сваке недеље добија од хуманитарног фонда „Поможем” („Помоћи ћемо”) бизнисмена Рината Ахметова.

Радници у институцијама које се финансирају из буџета примили су плату само једном, крајем октобра, уочи избора посланика Народног савета ДНР, док су лекари и учитељи добили плату за септембар. Не зна се када ће бити следећа исплата. Од новембра 2014. године у ДНР и ЛНР су престали са радом сви банкомати и ПОС терминали (читачи платних картица) у продавницама. Па ипак, многи житељи и даље добијају плате на рачун. У такве спадају и радници предузећа групе „Систем Кэпитал Менеджмент” (СКМ) која припада Ринату Ахметову, једном од најбогатијих украјинских бизнисмена (201. место на Форбсовој листи најбогатијих људи на свету, са имовином вредном 6,7 милијарди долара).

Рад предузећа

У Доњецкој и Луганској области у Ахметовљевим предузећима групе СКМ запослено је преко 70 хиљада људи. Ова група је највећи власник предузећа на територији коју контролишу ДНР и ЛНР. У Донбасу јој припадају на десетине различитих актива, од великих металуршких комбината до мањих апотека. И поред саобраћајне блокаде, СКМ изналази начине да снабдева своја предузећа сировинама и да своје производе извози у Украјину. Међутим, већина великих компанија обезбеђује само плате радницима и хуманитарну помоћ становништву. У Луганској републици обустављен је рад практично у свим већим предузећима. Алчевски металуршки комбинат (најмодернији у Источној Европи) и фабрика за производњу кокса и пратећих хемијских производа обуставили су рад у августу 2014. године. Највеће предузеће главног града ЛНР „Лугансктепловоз” обуставило је рад у фебруару 2015. године због проблема са увозом мотора из Немачке и САД.

Почетком 2015. године руководство ДНР и ЛНР прогласило је да нема довољно готовинског новца у гривнама и формирало мултивалутну зону, тако да су у региону поред украјинске валуте почели да се користе рубље, долари и еври. У овим валутама се плаћа роба у продавницама, обрачунава се порез и дају се плате и пензије. Порески систем самопроглашених република је крајње једноставан. У ЛНР предузећа плаћају порез у висини 3%-8% од промета, у зависности од делатности којом се баве. У ДНР компаније могу да бирају једну од две варијанте опорезивања: или 20% од чистог прихода, или 2% од промета. Порез на доходак физичких лица у обема републикама износи 13% и одређен је у складу са висином пореза у Русији, а појединачна предузећа за потребе свог пословања плаћају паушални порез.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“