Како странци могу да производе „руску робу”?

Фотографија: REUTERS

Фотографија: REUTERS

У Русији ће се ускоро појавити критеријуми по којима ће моћи да се квалификују „домаћи производи”. У суштини то значи да ће произвођачима прецизно бити објашњени захтеви за максималну локализацију производње у Русији. Стране компаније које испоштују критеријуме за добијање квалификације „руског производа” могле би да добију приступ јавним набавкама и пореским олакшицама.

Руско Министарство индустрије објавило је критеријуме који ће омогућити да се одреди ко су произвођачи „домаће робе”. За сваку грану индустрије успостављени су посебни параметри.

Тренутно се знатан део ових производа набавља у иностранству

Антон Чернишев, аналитичар „Гаспромбанке”

Документом је обухваћено осам грана индустрије: производња медицинске опреме, фармацеутска индустрија, електроника и микроелектроника, производња машина, производња аутомобила, специјална машиноградња, фотоника и светлосна техника, електротехника и електроенергетика. „Тренутно се знатан део ових производа набавља у иностранству”, истиче аналитичар „Гаспромбанке” Антон Чернишев. На пример, 2014. године увезено је електронике и електротехнике у вредности од 15,8 милијарди долара, а медицинске опреме у вредности од 3,9 милијарди долара, наводи стручњак.

Степенлокализације производње

Према предлогу Министарства индустрије, удео страних материјала и делова у цени коначног производа не би требало да прелази 50%, а код неких врста производа требало би да буде нижи од 30% или чак 18%. На пример, приликом производње ултрасонографских дијагностичких уређаја на територији Русије треба да се реализује као минимум монтажа, подешавање и паковање. На територији Русије ће бити локализована и производња уређаја за магнетну резонанцу.

Обавезан захтев је да се у локалу производе 4 врсте делова, као и да се у Русији врши провера и калибрација уређаја. Производња лекова ће, с друге стране, практично бити у потпуности локализована у Русији. Ради се о производњи самих супстанци, као и о давању коначног облика леку: таблете, раствори и сирупи. Исто се односи и на производњу банковних и СИМ картица, као и чипова.

„Нови захтеви који се постављају у погледу мере локализације производње у Русији подстичу, наравно, стране произвођаче да покрену производњу у Русији и теоријски би требало да доведу до повећања прилива страног капитала у привреду”, сматра аналитичарка Кира Јухтенко. Међутим, према њеним речима, затегнутост политичке ситуације не доприноси побољшању пословне климе. „За стране компаније главни аргументи за излазак на руско тржиште данас су јефтина радна снага и висок ниво образовања у Русији”, објашњава Антон Чернишов. Према његовим речима, просечна цена рада у Русији већ се изједначила са ценом рада градског становништва у Кини и износи око 700 долара месечно после плаћања пореза.

Шта се странцима исплати да производе у Русији?

Представници прес-службе Министарства индустрије објаснили су за „Руску реч” да се производи страних компанија  могу сматрати руским уколико оне своју производњу локализују на територији Русије у складу са захтевима.

„Ови производи у том случају могу да учествују у јавним набавкама”, саопштила је прес-служба. Обим послова на тржишту набавки за државне потребе у Русији је веома велик и 2014. је износио 23,8 билиона рубаља (428,7 милијарди долара), што је за 18% више него годину дана раније (према подацима агенције РБК).

„Велики обим државних набавки ствара, фактички, гарантовану потражњу, посебно за ускоспецијализоване производе”, истиче Кира Јухтенко. Она издваја тржиште медицинских производа као најпривлачније за произвођаче. Обим овог тржишта је 2014. године премашио 200 милијарди рубаља (3,6 милијарди долара), при чему 70% потражње обезбеђује управо држава. „Током наредних 5 година могуће је да ће доћи до наглог повећања удела азијских инвеститора, посебно из Кине. То ће се у значајној мери односити на финансијски, медицински, грађевински и сектор производње сировина”, сматра Јухтенко.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“