Европска унија покушава да отера Гаспром са Балкана

Фотографија: Stock/Legion Media

Фотографија: Stock/Legion Media

После саботирања гасовода „Јужни ток” Европска комисија предлаже балканским земљама изградњу нових гасовода кроз које би се Југоисточна Европа снабдевала азербејџанским гасом. Експерти, међутим, објашњавају да тог гаса фактички неће ни бити до 2025. године, и да ће Гаспром у оквиру пројекта „Турски ток” ипак моћи да користи капацитете тих гасовода, уколико буду изграђени.

Европска комисија, која је после одустајања од „Јужног тока“ била принуђена да хитно тражи нове варијанте за снабдевање југоисточне Европе гасом, изнела је своје прве предлоге. Брисел предлаже да се Грчка, Бугарска и Србија снабдевају азербејџанским гасом тако што ће бити изграђена два интерконектора, а Мађарска и Словенија течним природним гасом са будућег терминала у Хрватској. То може бити алтернатива руском гасу, али га не може у потпуности заменити. Напротив, нове цевоводе може да искористи и Гаспром приликом реализације пројекта гасовода „Турски ток“. 

Европска комисија је изабрала четири приоритетна гасоводна пројекта на Балкану помоћу којих треба да се повећа претакање гаса између земаља у региону и да се смањи њихова зависност од Гаспрома као садашњег јединог снабдевача. Прошлог петка је одржано друго заседање Групе за подизање нивоа гасне повезаности земаља централне и југоисточне Европе (CESEC). То су бивше земље-учеснице пројекта „Јужни ток“ којима су се на позив Европске комисије придружили представници Украјине, Молдавије, Србије, Босне и Херцеговине и Македоније. Стране су током последњих осам месеци разматрале питање како да осигурају безбедност испорука гаса југоисточној Европи после одустајања од „Јужног тока“, и сада су представиле прве конкретне резултате. 

Европска комисија предлаже балканским земљама два нова извора гаса. То је азербејџански гас који би стизао гасоводом ТАР (Trans Adriatic Pipeline) чија је изградња већ почела, и течни гас из TNG-терминала у Хрватској, чија се изградња предвиђа. 

Према томе, Европска комисија предлаже да се пре свега изграде три гасовода-интерконектора: из Грчке у Бугарску и из Бугарске у Србију (што ће омогућити да се у те земље испоручује гас из TAP), као и са Хрватског TNG-терминала у Мађарску (капацитети су већ делимично обезбеђени) и Словенију. Бугарска и Србија ће захваљујући овим мерама добити алтернативу за руски гас, а у случају проширења капацитета TNG-терминала у Грчкој добиће и приступ тржишту течног природног гаса. 

Украјина је присуствовала на заседању и потписала заједничке документе, али она није на првом месту у плановима Европске комисије. Ниједан пројекат који подразумева изградњу нових гасовода у западној Украјини и коришћење украјинских подземних складишта гаса није стављен на листу приоритетних пројеката. Европска комисија је обећала помоћ у покретању физичке реверзибилне испоруке гаса Украјини и Румунији и виртуелне из Словачке. Она ће на тај начин „пружити допринос напорима ’Укртрансгаза’ усмереним на склапање директних споразума са оператерима система за транспорт гаса Словачке, Румуније и Мађарске“, а специјални приступ решавању овог питања биће припремљен до 30. септембра. Данас функцију оператера украјинских система за транспорт гаса на западној граници Украјине делимично реализује „Гаспром экспорт“, и то Кијеву онемогућава отварање виртуелне реверзибилне испоруке гаса. 

Интерконектори које је најавила Европска комисија обезбеђују бољу повезаност балканског гасног тржишта, али њихов капацитет ипак није довољан за потпуно одустајање од увоза руског гаса. Поред тога, потребне количине алтернативног гаса засада фактички не постоје, јер од 10 милијарди кубних метара гаса кроз гасовод TAP Грчка и Бугарска ће добити по 1 милијарду кубних метара (око 40% и 35% потрошње), а сав преостали гас ће одлазити у Италију. Азербејџан планира да после 2025. године повећа испоруке Европи за још 10 милијарди кубних метара, али „Комерсантови” саговорници у гасној индустрији сумњају у могућности Азербејџана да тако брзо индустријализује неприступачна налазишта на шелфу Каспијског мора. Што се тиче TNG-терминала у Хрватској, о чијој изградњи се говори протеклих пет година, засада није донета инвестициона одлука, јер инвеститори сумњају у исплативост тог пројекта.

Европска комисија обећава да ће приоритетним гасним пројектима „кључну подршку“ пружити Европска банка за реконструкцију и развој и Европска инвестициона банка, и да ће бити обезбеђен новац за њихову реализацију, али није позната прецизна структура финансирања ­– она треба да буде припремљена до краја 2016. године. 

„Изградњу интерконектора у југоисточној Европи треба свакако поздравити, али за њихово функционисање су потребни нови извори гаса, којих нема“, каже Алексеј Гривач из Фонда за националну енергетску безбедност. Он такође наглашава да такви пројекти имају проблема са финансирањем, јер се не може гарантовати њихова оптерећеност ако нема потписаних уговора о испоруци гаса, а са таквим гаранцијама се не могу обезбедити кредити. По мишљењу овог аналитичара, неке од тих пројеката, конкретно интерконекторе Грчка – Бугарска – Србија, може користити Гаспром приликом реализације „Турског тока“.

Руски текст на сајту kommersant.ru.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

This website uses cookies. Click here to find out more.

Accept cookies