Има ли Гаспром конкуренцију у Европи?

Фотографија: Reuters.

Фотографија: Reuters.

Руски гасни гигант Гаспром неће мењати своје планове везане за експанзију на европска тржишта, без обзира на саопштења Европске комисије. Аналитичари кажу да течни природни гас може европским потрошачима бити замена за руски гас, али неометано снабдевање овим гасом произвођачи ће моћи да обезбеде тек за пет година.

Руски гасни гигант Гаспром неће мењати своје планове везане за експанзију на европска тржишта, без обзира на саопштења Европске комисије, речено је за „Руску реч” у информативној служби компаније. Дан раније је Европска комисија изабрала четири приоритетна гасна пројекта на Балкану, чији је циљ да смање зависност од руског гаса. Реч је о увозу гаса кроз Трансјадрански гасовод из Азербејџана и увозу течног природног гаса (ТПГ) са терминала у Хрватској.

Нелојална конкуренција

Недавно се потпредседник Европске комисије за енергетику Марош Шефчович изјаснио против искључења Украјине из схеме транзита руског гаса у Европу. По његовим речима, „то би имало веома негативне последице по енергетску безбедност у Европи”. „Ако је циљ да се опустоши украјинска транзитна траса, то је једноставно неприхватљиво за Европску унију, јер ће се у том случају променити гасни баланс у Европи и опет ће се земље Централне и Југоисточне Европе наћи у веома тешкој ситуацији”, истакао је Шефчович.

По мишљењу руских експерата, саопштења Европске комисије су углавном политичке природе. „Могло се очекивати да ће корпорације које лобирају своје интересе у Европском парламенту и Европској комисији за енергетику примењивати према Гаспрому методе нелојалне и нетржишне конкуренције”, каже Јевгениј Ицаков, доцент Факултета економских и социјалних наука Руске академије за народну привреду и државну администрацију. По његовим речима, проблем проширења гасовода „Северни ток” и изградње „Турског тока” умногоме зависи од текуће политичке и економске ситуације. „У овом тренутку европским компанијама се више исплати да купују руски гас од Гаспрома. У случају да његов транзит кроз Украјину не буде више могућ очигледно је да ће се ширити ’Северни ток’, а они који лобирају за ’Турски ток’ биће много гласнији”, сматра Ицаков.

По речима начелника аналитичког одељења инвестиционе компаније Русс-Инвест Дмитрија Беденкова, засада је преурањено говорити о томе да азербејџански гас може бити конкуренција на тржишту Европе. „Прелиминарни капацитет пројекта износи 10 милијарди кубних метара годишње, са перспективом да се у случају успешне реализације увећа на 20 милијарди кубних метара”, каже он. Према томе, због малог капацитета он се не може третирати као конкуренција највећим увозницима. „У Европи се и даље проучавају могућности диверзификације увоза енергената, и у ту сврху се воде преговори са многим државама. Међутим, ти преговори су засада у току и није јасан њихов исход, те ће због тога бити логично да испоруку гаса остварују снабдевачи који то раде већ годинама, а међу њима је и Русија”, каже водећи експерт менаџерске компаније „Финам Менеджмент” Дмитриј Баранов.

Далека будућност

Све у свему, експерти сматрају да будућност увоза руског гаса у Европу зависи од ситуације на тржишту. „Ако економска ситуација у Европи настави да се погоршава, потражња за гасом ће падати заједно са ценом”, каже Јевгениј Ицаков. По његовим речима, у таквој ситуацији Гаспром неће имати средства да гради додатне огранке према Европи. „Ако се економска ситуација побољша, онда ће европским предузећима бити потребан гас, тако да ће чак и америчким корпорацијама бити тешко да блокирају ширење сарадње Гаспрома са Европом”, каже он. По његовом мишљењу, америчким произвођачима ће бити потребно око пет година да обезбеде неометано снабдевање Европе течним природним гасом.

„Највећу опасност за позиције Гаспрома ипак представља раст удела Норвешке у испоруци гаса Европској унији, као и раст увоза течног природног гаса”, сматра Дмитриј Беденков. По његовим речима, важна околност је такође и свеопшти пад нивоа потрошње гаса у ЕУ, који је 2014. године био за 11% мањи него 2013. Истина, исте те 2014. године удео течног природног гаса у потрошњи гаса у Европској унији износио је само 8%.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“