Како мали бизнис функционише на новом Криму

Фотографија: Lori / Legion Media.

Фотографија: Lori / Legion Media.

После сједињења Крима са Русијом мали бизнис се први суочио са тешкоћама, везаним, између осталог, и за пререгистрацију докумената. Па ипак, предузетници су се веома брзо прилагодили новим условима. Делимично им је у томе помогао програм подршке малом и средњем предузетништву који је Влада Русије покренула за овај регион.

Влада Русије је за подршку малом бизнису на Криму издвојила скоро 500 милиона рубаља (око 9 милиона долара) за двогодишњи период. Поред тога, на полуострву је основана слободна економска зона за коју важе пореске олакшице.

Уносне сфере пословања на Криму су данас трговина и туризам. То су пре свега мини-хотели, ресторани и туристичке агенције које нуде водиче и вожње по мору. Развијају се и мала пољопривредна газдинства, као и произвођачи технике. Фирме су после пререгистрације почеле да праве планове за развој бизниса, преоријентисале су се на кримске производе и сада освајају руско тржиште.

Кримски шато

У кримским брдима 20 километара од Севастопоља налази се винарија „Uppa Winery”, која производи мале количине ексклузивних сорти вина. Ту производњу је 2007. године покренуо московски сомелијер и угоститељ Павел Швец. Он је уверен да су кречњачки кримски терен и сунчана клима идеални за производњу сувих сорти вина високог квалитета.

Свој виноград површине 10 хектара Павел обрађује биодинамичком методом, без примене хемијских средстава. Ту се налазе и просторије за прераду и подрум, где се вино чува у дрвеним бачвама. Годишње произведе око 40 хиљада флаша, на којима је наведено географско порекло вина: Chernaya River Valley, Sevastopol (Долина реке Чорне, Севастопољ). Швец продаје вино ресторанима и специјализованим продавницама вина у Москви, Санкт Петербургу и на Криму. Након сједињења Крима са Русијом интересовање за његова вина на руском тржишту је нагло порасло.

– Било је компликовано добити лиценцу, за мало газдинство захтеви су невероватно строги – сећа се он. – Али крајем 2014. године у закон су унети амандмани који су знатно поједноставили живот газдинствима која производе вино од сопственог грожђа.

Виногради винарије „Uppa Winery“. Фотографија: Uppa Winery.

Винар је уверен да се на Криму могу створити региони за производњу вина по угледу на француску Шампању и Бордо. Један од таквих региона он планира да створи у близини Севастопоља. Потребно је да заинтересује неколико десетина инвеститора који желе да се баве виноградарством и да им набави земљиште погодно за гајење грожђа. Током пет година у покретање мале производње вина треба уложити око милион долара (од 50 до 60 милиона рубаља).

– Садња једног хектара винограда кошта милион и по рубаља (скоро 24 хиљаде евра) – објашњава винар. – Постројење за прераду кошта око 20 милиона рубаља (скоро 320 хиљада евра), а још 15 милиона (240 хиљада евра) је потребно за опрему. Такође треба узети у обзир да до продаје прве флаше може проћи доста времена (Павлу је било потребно седам година – прим. уред.). За тако дуг период отплате не исплати се узимати кредит од банке. Тиме се обично баве приватни инвеститори који улажу сопствени новац.

По његовом мишљењу, инвеститори земљиште треба да добију у најам под условом да обавезно на њему посаде виноград и саграде свој погон за прераду, укључујући и флаширање вина, као и да изграде туристичке објекте како би у газдинству могле да се организују екскурзије. Важно је да на флашама не сме писати „кримско вино” уколико оно није добијено од кримског грожђа, сматра Павел Швец. За овакав став добио је подршку премијера Русије Дмитрија Медведева, који је недавно посетио винарију „Uppa Winery”. И градске власти су подржале Швецове идеје, и сада припремају закон којим ће подржати локалне произвођаче грожђа и вина.

Уређаји за извоз

Једна од приоритетних грана индустрије у Севастопољу је производња инструмената и уређаја. Ту се користи искуство совјетских индустријских гиганата, а такође научна база локалног  техничког универзитета.

Група компанија „Уранис” од 2001. године производи професионалну радио-опрему. Купце за своје производе је углавном налазила у иностранству.

– Док смо били у саставу Украјине, практично целокупна наша производња била је намењена за извоз – каже директор компаније Леонид Каљужни. – Данас компанија „Уранис” наставља да ради за извоз, а ново предузеће „Уранис-Радиосистеми” оријентисано је на руске потрошаче, укључујући наруџбине Министарства одбране.

У производњи краткоталасних појачивача, антена и предајника учествује 80 запослених. Њихове производе користе војска и полиција, службе обезбеђења, дипломатске мисије и амбасаде многих земаља.

– Краткоталасни радио-саобраћај се користи као резерва, јер га је немогуће искључити, што је могуће учинити са сателитским сигналом – објашњава Каљужни. – Наши портативни системи обезбеђују комуникацију за време ванредних ситуација: поплава, земљотреса, када је сва инфраструктура уништена. Наши апарати се користе на Блиском истоку, у Индијском океану, Јужној Америци и Југоисточној Азији. Извозимо само технику цивилне намене и зато с тим немамо проблема.

Од прошле године је руско тржиште отворено за ову компанију. Раније је тешко било пласирати производе у Русији, јер је владала велика конкуренција, а руске безбедносне снаге су биле неповерљиве према украјинским произвођачима. 

– Санкције које се односе на произвођаче из САД и Аустралије данас нам омогућавају да изађемо на руско тржиште – каже директор. – Ми тек почињемо да се интегришемо у нову средину. Постоји интересовање за наше производе, расте потражња и у току је процес добијања сертификата и лиценци.

Група компанија „Уранис” се у јуну 2015. године регистровала у слободној економској зони у Севастопољу. 

За фирме које су регистроване у слободној економској зони важе олакшице на плаћање пореза, нулти порез на имовину и земљиште, нулте царинске таксе на увозну опрему. Компаније које су регистроване у слободној трговинској зони током прве три године ће плаћати 7,6% социјалних давања уместо 30,2%.

– Планирамо да уштедимо 500 хиљада рубаља месечно на социјалним давањима за фонд за личне дохотке – изјавио је директор „Ураниса”. – Очекујемо да ће нам слободна економска зона омогућити да уштедимо и на порезу на добит. Ова средства желимо да инвестирамо у развој: у проширење производње, реновирање зграда, куповину опреме, повећање броја радних места и раст зарада.

Слатко од ружа

Фотографија: Tre Gioje.

Покретање новог бизниса на Криму није ништа мање компликовано него у другим регионима, кажу предузетници. Али постоје и добре стране. Наталија Васиљева, директорка недавно отворене компаније за производњу композитне арматуре, каже да је у поређењу са Москвом и другим популарним регионима овде много лакше наћи одговарајући простор, и кирија је знатно нижа. А олакшице слободне економске зоне у потпуности покривају трошкове испоруке робе трајектом.

– Цена производње је знатно нижа када је фирма регистрована у слободној економској зони – сматра она. – Чак и ако производе будемо извозили у континентални део Русије, цена ће, када се урачунају трошкови транспорта, ипак и даље бити конкурентна.

Нова посластичарница Tre Gioje у главној кримској луци Јалти такође је регистрована у слободној економској зони. У кафеу се продају десерти и сладолед које посластичарница сама производи од кримских намирница. Ту можете купити и егзотично слатко од ружиних латица, лаванде и беле трешње.

– Није нам било лако да пређемо на руско законодавство – каже директорка посластичарнице Јана Крупко. – Другачији је систем отварања рачуна, вођења документације, порески систем. Све то смо морали да учимо испочетка. С друге стране, ми смо се међу првима регистровали у слободној економској зони и осетили смо њене предности, између осталог и у погледу царинске процедуре за опрему коју смо увезли из Европе.

Фотографија: Tre Gioje.

Ова угоститељка признаје да је у прво време посластичарница имала потешкоће са набавком млека, јер се превоз трајектом не исплати и предуго траје. Данас се 400 килограма сладоледа дневно прави искључиво од кримског млека, а производи ове посластичарнице се продају само у региону.

– Имамо договор са пољопривредним газдинствима на Криму и потпуно смо задовољни квалитетом – каже Крупко. – Још нам недостаје да се код нас на Криму покрене производња меких сирева, као што су маскарпоне и моцарела – додаје она.

Испоруке ових врста сирева на Крим прекинуте су после увођења санкција, и зато су кафеи и ресторани прешли на руске произвођаче. Са повећањем потражње повећала се и понуда. У Севастопољу се већ на јесен отвара постројење за производњу рикоте и моцареле.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“