Рецесија руске економије достигла максимум

Фотографија: AP

Фотографија: AP

Руска економија је доспела на ниво максималне рецесије и ускоро ће почети да се опоравља, сматрају економисти. У првом полугодишту 2015. године бруто домаћи производ Русије смањио се за 3,7%. Будући раст руске економије везује се за прилив страних инвестиција.

Руска економија је доспела на ниво максималне рецесије и ускоро ће почети да се опоравља, сматрају економисти. Према тврдњама експерата универзитета „Висока школа економије”, током првог полугодишта 2015. године бруто домаћи производ Русије смањен је за 3,7%. У годишњем мониторингу економске ситуације који прави Руска академија за народну привреду и државну администрацију (РАНХиГС), „јун је у извесном смислу био преломни месец садашње кризе у руској економији”. Пад основних показатеља је у извесној мери успорен. У мају је рецесија индустријске производње износила 5,5%, а у јуну 4,8%. Обим инвестиција је у мају смањен за 7,6%, а у јуну за 7,1%, док је незапосленост достигла 5,5% и престала да расте. „Можда смо сада близу економског дна”, каже Јуриј Архангељски из брокерске компаније „КИТ Финанс Брокер”.

Перспективе раста

Према тврдњама економиста из „Високе школе економије”, раст руске економије може почети 2016. године. „До краја године ће се само успоравати рецесија, а 2016. ће почети ’незнатан раст’ економије”, наводи се у резултатима њиховог истраживања. По мишљењу Јелизавете Белугине, аналитичарке брокерске компаније FBS, „до тог тренутка било какви позитивни моменти вероватно ће бити само привременог карактера”. Конкретно, према сазнањима експерата РАНХиГС, „поред унутрашње потражње, на динамику руске индустријске производње и даље утичу слабљење инвестиционе активности, смањено кредитирање и пад цена нафте“.


Русија проширује контрасанкције
Криза у односима између РФ и ЕУ и даље се продубљује. Москва је припремила нове мере као одговор на продужавање европских санкција. Дејство руских контрасанкција продужено је за пола године, а списак забрањене робе ће бити проширен – биће му додати чоколада и цвеће. Аналитичари истичу да санкције и контрасанкције наносе штету и једној и другој страни, али не виде могућност да у ближој перспективи оне буду укинуте због оштрих политичких трвења.

„Ако цене нафте остану на нивоу од 60 долара за барел, а у наредним месецима ће се спустити чак и испод тог нивоа, онда ће се руски буџет наћи у крајње тешкој ситуацији и неће бити више снаге за повратак на раст бруто домаћег производа“, сматра Јелизавета Белугина. А према речима Валентина Гаврилова, директора одељења за истраживање тржишта компаније CBRE, „највеће наде се полажу у четврти квартал 2015. године, када ће доћи до сезонског повећања потражње за нафтом и смањења кредитних стопа“.

Шанса у страним инвестицијама

Раст руске економије аналитичари у великој мери везују за привлачење страних инвестиција. Конкретно, обим улагања у руске акције и обвезнице износи 300 милијарди долара, истиче се у истраживању Гајдаровог института и РАНХиГС. „Западни инвеститори су престали да реагују чак и на негативан ефекат који је настао услед геополитичких ризика због сједињења Русије са Кримом“, рекао је за „Руску реч“ један од аутора истраживања, шеф лабораторије РАНХиГС Александар Абрамов. Експерт, међутим, истиче да ће се у средњорочној перспективи инвеститори највероватније определити за развијена тржишта. „Повећани ризик услед девалвације рубље, макроекономска нестабилност, заоштравање ситуације са санкцијама и политички притисци на инвеститоре могу изазвати нови талас распродаје преосталих актива“, каже Абрамов.

Према прогнозама Георгија Вашченка, начелника управе операција на руском тржишту хартија од вредности у инвестиционој компанији „Фридом Финанс“, инвеститори ће се оријентисати на кинеско тржиште и определиће се за улагање у развијена тржишта, која имају бољу динамику. „У очима крупних фондова руско тржиште нема предности у односу на тржишта САД и Европе“, каже Вашченко, и уједно подсећа да је удео руских вредносних папира у портфолију глобалних фондова по правилу незнатан и нешто је изнад 1-2% укупног портфолија.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“