Зашто падају најважнији показатељи пословања Гаспрома?

Руски гасни гигант Гаспром је у првом полугодишту 2015. године постигао свој досада најлошији резултат: експлоатација гаса је мања за 13,1% и сада износи 209 милијарди кубних метара, док је извоз гаса опао за 12,9% и сада износи 88,5 милијарди кубних метара. Такви закључци се наводе у мониторингу Министарства економског развоја на крају првог полугодишта 2015. године. Према подацима Министарства, крајем 2015. године експлоатација коју остварује Гаспром опашће за 7,2% и износиће 414 милијарди кубних метара гаса, што ће бити убедљиво најнижи показатељ од оснивања компаније. При томе Гаспром не може да прода допунски гас због смањене потрошње на основним тржиштима. По мишљењу руских експерата, негативни резултати су резултат грешака у стратегији компаније, али до краја године ситуација може да се поправи.

Има ли Гаспром конкуренцију у Европи?
Руски гасни гигант Гаспром неће мењати своје планове везане за експанзију на европска тржишта, без обзира на саопштења Европске комисије. Аналитичари кажу да течни природни гас може европским потрошачима бити замена за руски гас, али неометано снабдевање овим гасом произвођачи ће моћи да обезбеде тек за пет година.

Главни узроци

„Гаспромови топ менаџери праве системске грешке у процени тржишта потрошње гаса у ЕУ и тихоокеанском региону”, каже Василиј Јакимкин, доцент Факултета финансија и банкарства Руске академије за народну привреду и државну администрацију. По мишљењу главног аналитичара инвестиционе компаније UFS Иље Балакирева, ту се стекло много фактора и није било могуће све предвидети и све држати под контролом. „То је и ситуација у Украјини, и ’револуција’ производње гаса из уљног шкриљца у САД, али се реално ипак на неки начин може говорити о системским грешкама у стратешком планирању. Гаспром је упорно развијао производне капацитете, а није се бринуо о потражњи”, каже Балакирев. Како истиче Дмитриј Баранов, водећи експерт менаџерске компаније „Финам Менеджмент”, то су тек показатељи за прво полугодиште 2015. године, али у другом полугодишту се ситуација може изменити.

Балакирев је, додуше, истакао да треба имати разумевања за ситуацију у којој се нашао руски гасни гигант, јер се хоризонти планирања у многим великим компанијама мере деценијама, тако да привремени пад потражње није прави показатељ. Конкретно, Гаспром се нада да ће се повећати потражња у Европи, и то очекивање има одређених основа. Наиме, у првом кварталу 2015. године та потражња је у протекле две године први пут забележила раст. Према подацима које износи Европска дирекција за статистику (Еуростат), потрошња гаса у ЕУ је пре тога непрекидно падала седам квартала заредом, а сада је порасла за 12% на годишњем нивоу.

Перспективе изласка из кризе

По речима Василија Јакимкина, излазак из настале ситуације може обезбедити политика појачане штедње и консолидације актива. Конкретно, неопходно је развијати правац течног природног гаса и освајати азијска тржишта, јер ће се европско тржиште перманентно сужавати за Гаспром. „У средњорочној и дугорочној перспективи компанија има две варијанте за излазак из ситуације: или кардинална ревизија пословања, или излазак на нова тржишта кроз покретање великих пројеката изградње гасовода и рафинерија”, каже Иља Балакирев. По његовим речима, управо тиме се Гаспром и бави. У такве пројекте спада „Турски ток” по дну Црног мора из Русије у Турску, или гасовод „Снага Сибира” из Русије у Кину.

Убудуће ће Гаспром, по мишљењу Василија Јакимкина, највероватније изгубити монопол када је у питању извоз гаса у иностранство. Штавише, по оцени Министарства економије, у овој години ће се Гаспромов удео у експлоатацији гаса у Русији смањити на 66%, док је прошле године износио 69,5%, а 2012. године 74,5%. Конкуренција Гаспрому је државна нафтна компанија Росњефт („Роснефть”), која предлаже да се већ до 2025. године потпуно либерализује извоз гаса и да нико нема монопол на систем гасовода. Судећи по званичном писму које је руководство Росњефта упутило Министарству енергетике, ова компанија предлаже да се извоз гаса у иностранство већ 2016. године одобри и независним произвођачима.

Росијскаја газета. Сва права задржана.