Рекордан пад руске рубље

Фотографија: Getty Images.

Фотографија: Getty Images.

Руска рубља је достигла досада најнижу вредност у односу на амерички долар, а кључни берзански индекс РТС у току дана је опао за 6%. Догађаји на руској берзи су већ добили назив „црни понедељак”. Према подацима које износе експерти, од почетка лета рубља је у односу на амерички долар појефтинила за 35%.

Руска рубља је достигла досада најнижу вредност у односу на амерички долар, а због пада рубље и цене нафте индекс РТС је опао скоро за 6%. Паду руских индекса претходила је паника на кључним светским берзама. Кинески индекс Shanghai Composite пао је за 8,5%, а Dow Jones за 6,08% или за 1001,24 поена. Индекс Dow Jones никада раније није у току једног дана опао за 800 поена, тако да је ово његов рекордни пад. Највећи претходни пад овог индекса забележен је 29. септембра 2008. године, када је Dow Jones опао за 777 поена.

Русија је, у целини гледано, далеко лошије прошла од већине земаља. „У периоду од почетка лета курс америчког долара је скочио за 35%, а евра за 41%”, каже Александар Јегоров, аналитичар компаније TeleTrade. По речима експерата, главни разлог пада курса рубље је висока зависност руске економије од цена нафте. На пример, барел типа „брент” је 24. августа 2015. године на берзи коштао 43,54 долара, што је најнижи показатељ од кризе 2009. године.

Главни узроци


Да ли рубља постаје јача куповином долара?
Руска Централна банка је поново почела да купује америчке доларе како би попунила девизне резерве. Засада сума купљених девиза није велика и креће се од 100 до 200 милиона долара дневно. Међутим, многи руски економски стручњаци сматрају да такав потез Централне банке неће допринети јачању националне валуте, већ да, напротив, доводи у питање спровођење плана о замени увозне робе домаћим производима.

По речима експерта информативно-аналитичког портала „БКС Экспресс” Ивана Копејкина, рубља је почела нову радну недељу наглим падом у односу на долар и евро. „Главни узроци такве динамике су нови пад на кинеском тржишту хартија од вредности, као и пад цена нафте”, каже Копејкин. По његовим речима, није помогла чак ни одлука донета у недељу да многи кинески пензиони фондови сада могу да инвестирају до 30% актива у тржиште акција (обим тих инвестиција се оцењује отприлике на 100 милијарди долара). „Руско тржиште је ушло у нови ковитлац свога пада. Синхронизовано су пали берзански индекси и курс рубље, реагујући на динамику цена нафте и на нестабилност која се примећује на основу динамике кинеских берзи”, слаже се Игор Коваљов, аналитичар брокерске компаније „ИнстаФорекс”.

По његовим речима, један од узрока снижења цена нафте била је изјава министра нафтне индустрије Ирана Биџана Намдара Занганеа. „Ми ћемо повећавати експлоатацију по сваку цену. Ми немамо другог избора. Ако производња нафте не буде брзо увећана ми ћемо стално губити један део тржишта”, изјавио је ирански министар за агенцију Bloomberg. Иран је био друга земља ОПЕК-а по обиму експлоатације нафте пре него што су му уведене санкције 2012. године. Поједине велике нафтне компаније, укључујући BP и Shell, већ су испољиле интересовање за индустријализацију нафтних налазишта у Ирану. Према подацима Међународне енергетске агенције (IEA), вишак нафте у свету већ износи 3 милиона барела дневно.

Прогнозе

„Важно је истаћи да је буџет Руске Федерације састављен на основу цене нафте од 50 долара по барелу. У новонасталим околностима уопште нема места за оптимизам, и зато ми очекујемо наставак негативног тренда на руским берзама”, каже Игор Коваљов. По речима Александра Јегорова, „вероватноћа пада цена нафте на минимуме из 2008-2009. године је прилично велика, и засада нема објективних разлога за очекивање да ће цене скочити, бар не до краја ове године”.

Штавише, министар економског развоја Алексеј Уљукајев је 24. августа допустио могућност да цене нафте падну испод 40 долара за барел. Раније је сличну прогнозу изнео и председник Казахстана Нурсултан Назарбајев. Он је рекао да ће се током наредних година цена барела кретати између 30 и 40 долара. „Примећује се паника на тржиштима, али засада нема разлога да се говори о кризним појавама. Распродаје дају могућност дугорочним инвеститорима да за мање новца купе добре акције”, оптимиста је Георгиј Вашченко, начелник управе за операције на руском берзанском тржишту инвестиционе компаније „Фридом Финанс”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“