Руски пензиони фондови уложили 2,7 милијарди долара у инфраструктуру

Руске власти су спровеле темељну реформу коришћења пензионих средстава за финансирање дугорочних инфраструктурних пројеката. Из ових фондова је у другом кварталу ове године у инфраструктуру уложено скоро 190 милијарди рубаља (2,7 милијарди долара), тј. 11% свих укупних средстава којима фондови располажу. Ови подаци се наводе у „Извештају о ефикасности инвестирања пензионе штедње” који је за Владу саставило Министарство финансија, преноси руски пословни лист РБК-Daily. Према подацима Министарства финансија, обим пензионе штедње је 1. јула 2015. године износио 3,6 билиона рубаља (50,8 милијарди долара). Од тога су само 1,7 билиона рубаља (24 милијарде долара) чинила средства недржавних пензионих фондова. Преосталим руским пензијама управља банка „Внешэкономбанк”, која је универзална развојна институција у власништву државе.

У шта се улаже?

Према подацима Министарства финансија, недржавни пензиони фондови су највише средстава (128,8 милијарди рубаља, тј. 1,8 милијарди долара), уложили у обвезнице привредних компанија. Конкретно, 25 милијарди рубаља (353 милиона долара) уложили су у обвезнице нафтне компаније „Башнефть”, 22 милијарде рубаља (310,6 милиона долара) у обвезнице компаније РЖД („Руске железнице”), 11 милијарди рубаља (155 милиона долара) у обвезнице највеће руске енергетске компаније „Российские сети”, 2 милијарде рубаља (28 милиона долара) у обвезнице инвестиционог холдинга „Система”. Свака од ових компанија је усвојила инвестиционе програме који обухватају развој нових налазишта, обнову инфраструктуре итд. Пензиони фондови су још 15,5 милијарди рубаља (218,8 милиона долара) уложили у изградњу ауто-пута Москва – Санкт Петербург. Преосталих 60 милијарди рубаља (847 милиона долара) уложено је у изградњу стамбених објеката, укључујући обвезнице Агенције за хипотекарно кредитирање стамбене изградње, која представља руски пандан америчким корпорацијама Fannie Mae и Freddie Mac.

„Већи део новца који су пензиони фондови усмерили у економију, уложен је у обвезнице домаћих емитената, који имају низ инфраструктурних пројеката”, изјавио је аналитичар Инвестиционе компаније „Русс-Инвест” Семјон Немцов. Према његовим речима, узимајући у обзир кризу на финансијском тржишту и немогућност да велики домаћи кредитори обезбеде финансирање са Запада, ова средства представљају одличан механизам за развој економије.

Комплексна реформа

Путин наредио прерасподелу расхода државног буџета
Председник РФ је у Буџетској директиви захтевао прерасподелу расхода државне касе у циљу извршења његових инаугурационих указа: циљеви морају бити остварени чак и у случају да нема довољно средстава. Путин је уједно и потврдио неприкосновеност државног програма наоружања.

Влада је у априлу 2015. године, после саветовања које је одржао премијер Дмитриј Медведев, одлучила да пензиона средства усмери на финансирање дугорочних инвестиционих пројеката. Притом се социјални блок у Влади изјаснио против ове реформе, јер по мишљењу представника ресора везаних за социјалну сферу, пензиони фондови немају искуства у инвестирању у економију. „То што фондови инвестирају у инфраструктурне пројекте генерално је позитивна појава и у складу је са логиком стварања акумулационог пензионог система. То су дугорочно везана средства и она треба да буду уложена у економију”, сматра главни аналитичар инвестиционе компаније UFS Иља Балакирев.

Међутим, бројни стручњаци не деле овај став. „Подршка привреди је неопходна, али у овом тренутку није најбоља идеја да се амбициозни грађевински пројекти финансирају од средстава будућих генерација. Многи пројекти су усмерени на пружање подршке извозу сировина, што је доста ризично у условима пада њихове цене”, изјавио је Георгиј Вашченко, начелник управе за трансакције на руском тржишту обвезница инвестиционе компаније „Фридом Финанс”. Према његовим речима, ако хоће да заради на продаји сировина, држава мора да задржи таксе за одржавање саобраћајне инфраструктуре на ниском нивоу, што ће отежати повратак пензионих инвестиција у инфраструктурне пројекте.

Росијскаја газета. Сва права задржана.