Гасовод „Северни ток 2“ ван домашаја политике

Фотографија: Reuters

Фотографија: Reuters

Потписан је акционарски споразум о изградњи гасовода „Северни ток 2“. Када овај пројекат буде реализован, Немачка ће постати главни центар за расподелу руског гаса у Европи, што ће у суштини омогућити да се одустане од испоруке гаса преко Украјине, тако да ће Кијев остати без транзитних такси које сада наплаћује.

Компанија „Газпром“ је на Источном економском форуму, одржаном од 3. до 5. септембра у Владивостоку, потписала са европским енергетским компанијама обавезујући акционарски споразум о изградњи гасовода „Северни ток 2“. Руски гасни гигант ће поседовати контролни пакет акција, док ће немачке компаније E.On и Wintershall, аустријски OMV и британско-холандски Shell добити по 10%, а француски Engie 9% акција.

Пре свега економски интереси

И сама чињеница да је потписан акционарски споразум о „Северном току 2“ већ сведочи да у Европској унији, као и раније, не постоји јединствен став ни према односима са Гаспромом као компанијом, ни по тренутно акутном питању транзита гаса кроз Украјину. Највеће енергетске компаније Велике Британије, Француске, Немачке и Аустрије ставиле су потпис на пројекат чија реализација ће минимализовати, ако не и потпуно анулирати транзит кроз земљу коју све поменуте државе у политичком смислу и даље подржавају. Споразум се коси са званичним ставом Брисела. По мишљењу потпредседника Европске комисије Мароша Шефчовича, уопште нису потребни било какви гасоводи који заобилазе Украјину.

„Северни ток 2“ је пројекат изградње гасовода капацитета 55 милијарди кубних метара гаса који ће бити спроведен из Русије у Немачку кроз Балтичко море. Претпоставља се да ће траса по морском дну, као и тачка укључења у немачки систем за транспорт гаса у Грајфсвалду, бити исте као и за први „Северни ток“, који је пуштен у рад 2011. године.

„Немачка сматра да Украјину треба подржавати, али пут ка демократији и реформама је веома дуг, а ми губимо време. Украјински систем за транспорт гаса треба модернизовати, али нико није спреман да инвестира у њега“, каже Александар Рар, руководилац научних пројеката Немачко-руског форума, и додаје да планови за изградњу гасовода „Северни ток 2“ нису у супротности са законима Европске уније, па ни са Трећим енергетским пакетом.

„Северни ток 2“ моћнији од „Јужног тока“

Акционарски споразум делује као дискриминација јужних чланица Европске уније, којима су прошле године САД и Европска комисија осујетиле изградњу „Јужног тока“. Сада се, пак, предлаже изградња гасовода капацитета 55 милијарди кубних метара гаса годишње, тако да милијарде долара транзитних такси неће добијати Бугарска и Мађарска, него Немачка и Чешка. Поред тога, практично ће сав руски гас стизати у Европу преко Немачке, што ће немачким компанијама за транспорт гаса обезбедити стабилан прилив средстава у неколико наредних деценија.

„Бугарска, Грчка и Италија као учеснице ’Јужног тока’ немају толики значај да би могле издејствовати неку одлуку која је у супротности са општом политичком линијом, а Немачка то може“, сматра Фјодор Лукјанов, шеф Савета за спољну и одбрамбену политику. По његовом мишљењу, Берлин је и даље привржен идеји о диверзификацији увоза гаса и смањењу зависности од Русије, тако да ће политички подржавати Украјину, али у овом случају је донета прагматична одлука.

Шта мисле САД о „Северном току 2“?

Саговорници Комерсанта се слажу да је веома важно какав став ће по том питању заузети САД. „Сада се са Сједињеним Америчким Државама воде преговори који за Европску унију и Немачку имају велики значај, а тичу се трансатлантског споразума о слободној трговини (TTIP). Америка у тим преговорима нуди Европи свој гас“, истиче Александар Рар и уједно наглашава да су се „САД противиле и првом ’Северном току’, али је он ипак саграђен“. По мишљењу Фјодора Лукјанова, тешко да САД могу нешто да учине по том питању, јер Немачка већ пола века води своју источну политику, и „када се год радило о њеним непосредним интересима, Немачка је успевала да истраје у својим намерама“.

Руски текст на сајту „Коммерсант”

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

This website uses cookies. Click here to find out more.

Accept cookies