„Газпром“ се оријентише на аукције

Фотографија: прес служба „Газпром”

Фотографија: прес служба „Газпром”

„Газпром“ са великим оптимизмом оцењује резултате прве аукцијске продаје гаса, на којој је просечна цена износила 203,2 евра за хиљаду кубних метара гаса, што је више од цене коју је „Газпром экспорт“ одредио за следећу зимску сезону. Аналитичари, међутим, сматрају да руски гасни гигант на овај начин тек за неколико година може продати жељених 10% извозног гаса.

На првој гасној аукцији, одржаној од 7. до 10. септембра, „Газпром“ је продао отприлике трећину гаса који је ставио на лицитацију (1,23 од укупно 3,2 милијарде кубних метара гаса). Продати гас ће бити испоручен током шест месеци, почев од 1. октобра. На аукцији је склопљено око 40 уговора са 15 клијената, од укупно 39 компанија, колико је учествовало у овој акцији. Како пише РБК, у аукцији су између осталих учествовале и компаније E.ON, Engie, Eni, Total, RWE, BP, НОВАТЭК, Goldman Sachs, као и дилери Gunvor, Glencore и Vitol. Како се наводи у Гаспромовом саопштењу, постигнута је цена од 203,2 евра за хиљаду кубних метара, што је више од цене коју је одредио „Газпром экспорт“ за следећу зимску сезону (октобар 2015 – март 2016), и више је од цене по којој се гас продаје на дистрибутивним чвориштима у Европи. Купци су стекли по неколико мањих лотова. Овај Гаспромов маневар је био успешан: донео је компанији додатна средства и омогућио јој да избегне ситуацију у којој купац не узима онолико гаса колико је прописано у важећим дугорочним уговорима. 

Гаспром позитивно оцењује резултате аукције и, штавише, рачуна да ће већ у наредној грејној сезони 2016-2017. на исти начин продати до 10% гаса намењеног за извоз. То је после аукције изјавио заменик председника управног одбора гасног гиганта Александар Медведев. Десети део извоза износи око 12 милијарди кубних метара гаса или око 3% од укупног обима гасног тржишта Европске уније. 

Нови стратешки приступ 

У целини гледано, аналитичари позитивно оцењују Гаспромов експеримент. Гаспромова аукција је дуго очекивани корак у правцу транспарентнијих и конкурентнијих цена, истакао је експерт Commerzbank Јевгениј Вајнберг. „Гаспрому не одговарају цене на спот тржишту. Он очекује да ће привући нове купце са спот тржишта или препродавце“, објаснио је аналитичар за нафтно-гасни сектор Raiffeisen Андреј Полишчук. Поред тога, по његовим речима, такве аукције су део стратешког приступа компаније, будући да она узима у обзир раст количине течног природног гаса (ТПГ) на европском тржишту. Гаспром треба да увећа извоз у Европу с обзиром на Трећи енергетски пакет и ограничења за компаније које се баве продајом гаса. 

Компанија ће морати да маневрише у сложеним условима када је цена гаса пала за готово 30%, и мораће се трудити да повећа зараду од извоза продајом већих количина гаса. Како је за Bloomberg почетком септембра изјавио представник ОАД „Газпром экспорт“ Валериј Немов, Гаспром ове године намерава да повећа обим извоза у Европу и Турску за 7%, како би на тај начин компензовао пад цена. Земље Европске уније већ одавно желе да се ослободе зависности од руског гаса и покушавају да га замене течним природним гасом. У том смислу оне у дугорочној перспективи рачунају на плаво гориво из Ирана. Засада је увоз из Русије ипак привлачнији, с обзиром на ниске цене руског гаса и недостатак техничких могућности појединих земаља Европе за пријем течног природног гаса. У августу је Европа већ трећи месец заредом наручила мање течног природног гаса, јер су купци повећали увоз горива из Русије, пише Bloomberg позивајући се на податке Genscape. Обим увоза ТПГ је у августу опао за 3,4% на годишњем нивоу, а испорука руског гаса је према Гаспромовим подацима порасла за око 20%. 

Аналитичари ипак сумњају да ће Гаспром у наредној грејној сезони моћи помоћу аукције да прода 10% обима свог извоза гаса у Европу. По речима Андреја Полишчука, продаја ће зависити од потражње за руским гасом, али 10% је реално очекивати тек кроз 10-15 година. По његовом мишљењу, преко милијарду кубних метара гаса продатог на прошлој аукцији је добар резултат, с обзиром да је цена већа него у дугорочним уговорима.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“