Руски мали бизнис успешно функционише у кризним условима

„Боље је да продам 200 шоља кафе за 40 центи, него само 10 шоља за по 3 долара“, каже Филип Лејтнеса, бариста и светски шампион World of Coffee 2011. године. Филип држи малу мрежу кафе-барова која се зове „Правда кофе“. У Москви је отворио 4 своја бара и још 2 по уговору о франшизи.

Филип је почео тако што је продавао кафу у зрну коју је сам пекао. Испоставило се да је добро осетио садашњи тренд, јер у време кризе у Русији има све више кафе-барова. Према подацима аналитичког одељења сервиса 2ГИС, током 2015. године број кафе-барова у Москви је порастао за 28,7%, а у Санкт Петербургу за 25,3%.

Цена коштања кафе је 22 рубље (0,3 долара), а „Правда кофе“ нуди кафу по цени од 50 рубаља (0,65 долара) до 150 рубаља (2 долара). Преко пута једне Лејтнесине радње налази се Starbucks. Тамо је кафа чак два или четири пута скупља, у зависности од величине шоље.

„Наши први пословни партнери отворили су кафе-бар по уговору о франшизи у јесен 2015. године и већ два месеца касније имали су добар промет од 600 хиљада рубаља (7.850 долара)“, прича Артјом Копајев, кога је Филип позвао у екипу као франшизног партнера.

По Артјомовим речима, кафе-барови су бизнис у који се најмање улаже. Може се почети само са 300 хиљада рубаља (3.900 долара). Међутим, у том послу је тешко опстати. „Први резултат се може очекивати тек кроз 3 месеца. Нису сви спремни да толико чекају“, објашњава Артјом.

Постоји још један проблем: у овом послу је важан стабилан квалитет, а кафа у зрну је све скупља због девалвације. „Ако нам буде потребно да смањимо трошкове, ми увек можемо откупити непечену кафу у зрну директно у Бразилу“, каже Филип. „Најважније је да сами печемо кафу“.

Фото: Николај Корољов

Набавка преко путника

Много пословних идеја за мали бизнис остварује се преко интернета. У августу 2015. године на Фејсбуку се појавила група „Need Something“. То су људи који се спремају за путовање и постављају обавештење да могу некоме нешто понети или купити, и донети сир или шпанску пршуту, чија продаја је у Русији забрањена због контрасанкција. Сличне огласе могу да поставе и они који никуд не путују, али им је нешто потребно из иностранства. Група већ има око 6 хиљада чланова.

Оснивач групе је Михаил Волков. Он још увек не доживљава своју групу као бизнис. Монетизација му је засада тек у плану, али поједини рекламни огласи већ сада се објављују за новац.

Бурне емоције – сигурна зарада

Mylittlerembrandt (Press Photo)

Татјана и Ана, бивши менаџери за маркетинг, већ пола године шире посао са цртежима. Оне су у јесен 2014. године покренуле сајт Mylittlerembrandt, на коме нуде да методом гравирања нанесу дечије уметничке цртеже на било који предмет, и тако од њега направе оригинални поклон за чланове породице. То може бити новчаник, футрола за телефон или украсно дугме за манжетну.

„Прва два месеца смо бесплатно примале наруџбине и тако се рекламирале“, прича Татјана. Затим су се појавили први клијенти. „Највише посла смо имале у децембру 2014. године, када смо први пут покриле месечне трошкове производње“, додаје она. Испоставило се да ручни радови могу бити уносни у време кризе, јер у том послу чиста зарада износи 40-50%.

Сада девојке добијају 150-200 наруџбина месечно, које у просеку коштају 5-6 хиљада рубаља (65-78 долара). Са почетком кризе цене су порасле, и то чак 30% за поједине позиције. „Испоставило се да нашим клијентима није толико битна цена, јер производ изазива веома бурне емоције, тако да нам се многи поново обраћају са новим наруџбинама“, прича Татјана Јусан.

За пола године број чланова екипе се повећао и сада у њој ради 8 људи, а месечни промет износи око милион рубаља (13.075 долара). Од тога 70% иде на развој бизниса. Прошле године је, на пример, покренута линија накита ручне израде.

У условима девалвације рубље Татјана види шансу за освајање тржишта источне и западне Европе. Већ се јавило неколико клијенткиња из Немачке којима је матерњи језик руски. „Када се наше цене претворе у евре, испоставља се да уопште нисмо скупи“, објашњава наша саговорница.

Mylittlerembrandt (Press Photo)

Обострана корист

У Русији се протеклих пар година активно развијају продавнице сличне америчким „гаражним распродајама”, где се издаје продајни простор са полицама. Корист је обострана, јер зарађују и они који издају полице и они који на њима продају своју робу.

У Москви већ има бар 5 таквих продавница. Клијената има много. У то се уверио Борис Зак, који је отворио своју продавницу Plushkinvill у новембру 2015. године и већ наредног месеца је успео да покрије уложене трошкове.

Наруџбине Борис прима преко групе у друштвеној мрежи. Арендатори су углавном приватници који се баве ручним радом и интернет-продавнице. Полице се издају у просеку за 8-10 долара недељно. Власник нема проценат од продаје робе. „Ми очекујемо да ћемо у време кризе моћи добро да напредујемо“, каже Борис. „За арендаторе је наш простор са полицама јефтина и згодна замена за сајмове, вашаре и личне изложбене салоне“.

У Русији се сада исплати бити пољопривредник

Росијскаја газета. Сва права задржана.