Хоће ли обим експлоатације нафте бити замрзнут на максимуму?

Lori / Legion-Media
Русија, Саудијска Арабија, Катар и Венецуела су изразиле спремност да замрзну обим експлоатације нафте на јануарском нивоу, иако се раније претпостављало да ће стране размотрити смањење експлоатације за 5%. Тржишни аналитичари су оценили овај споразум као неуспех руске дипломатије, због чега цена нафте и курс рубље (који је везан за ту цену) нагло падају на берзи.

Русија, Саудијска Арабија, Катар и Венецуела су спремне да замрзну обим експлоатације нафте на јануарском нивоу уколико се друге земље које производе нафту придруже тој иницијативи. Ово је после сусрета са представницима три поменуте чланице Организације земаља извозница нафте (ОПЕК) изјавио министар енергетике Руске Федерације Александар Новак, а пренела је информативна служба руског министарства. У питању је усмени договор. У сусрету нису потписани никакви документи. Раније министар Новак није искључио могућност да ће се стране овом приликом договорити о смањењу експлоатације за 5%, и зато је тржиште проценило да у сусрету није постигнут никакав споразум.

„Тржиште је очекивало смањење обима експлоатације, а сада сазнајемо да ће она бити фиксирана на максимуму. Та новост ће вршити притисак на цене“, каже Кирил Тачењиков, старији аналитичар инвестиционе компаније ФГ БКС. По његовим речима, садашње цене нафте су такве да се уопште не може говорити о повећању обима експлоатације. На пример, цена нафте марке Brent одмах после саопштења учесника овог сусрета пала је са 35,5 долара на 33,7 долара за барел.

Максимална експлоатација

Поједини експерти су изненађени, јер је у јануару 2016. године обим експлоатације нафте у руским компанијама достигао апсолутни максимум за последњих 10 година – износио је преко 10,8 милиона барела дневно. „Договор о замрзавању високог нивоа експлоатације у ситуацији када на тржишту има вишка нафте заправо је лоша глума са озбиљним изразом лица“, каже Сергеј Хестанов, доцент Факултета за финансије и банкарство Руске академије за народну привреду и државну администрацију (РАНХиГС). По његовим речима, договор о смањењу експлоатације није постигнут.

Са друге стране, одлука о замрзавању обима експлоатације нафте може се оценити као први практичан корак у правцу контроле нивоа цена, тврди аналитичар инвестиционе компаније „Премьер“ Алексеј Козлов. „Смањење обима експлоатације би било повољније за Русију, али је велико достигнуће и замрзавање, јер то треба да проузрокује стабилизацију тржишта енергената“, слаже се аналитичар групе компанија „Финам“ Богдан Зварич. По његовим речима, на последњем самиту ОПЕК-а учесници картела нису могли да се договоре о смањењу квота. Ако пак договор између Русије и Саудијске Арабије подрже и други произвођачи нафте, то ће бити темељ на коме ће актери на овом тржишту моћи даље да граде своје односе у контексту смањења обима експлоатације.

Саудијска Арабија против Ирана

Да би и друге земље пристале на ограничење даљег увећања експлоатације неопходно је решити несугласице између Ирана и Саудијске Арабије. Како су ирански представници у више наврата изјављивали, њихова земља је потенцијално спремна да већ кроз месец дана увећа обим експлоатације са 1,5 на 2 милиона барела дневно. У најскорије време, први пут од 2012. године, танкери са иранском нафтом ће испловити у Европу. Један од њих, са количином од 2 милиона барела, већ је уговорила француска компанија Total, а два преостала танкера ће носити по милион барела, и један ће добити шпанска Cepsa, а други Litasco, „ћерка” руске компаније „Лукойл”, која ће ту нафту прерадити у својој румунској рафинерији. „Иран је дуго трпео. Међународне санкције су му забрањивале извоз нафте и сада он покушава да издејствује повећање извоза“, објашњава Георгиј Вашченко, начелник одељења за операције на руском тржишту хартија од вредности у инвестиционој компанији „Фридом Финанс“.

Велике нафтне компаније неће моћи још дуго да трпе овакву ситуацију. Непрекидно се увећава експлоатација, врше се притисци на конкуренцију помоћу дампинга са циљем да се заузме што већи део светског тржишта... Стране су се умориле од свега тога, каже Роберт Новак, старији аналитичар берзе MFX Broker. Према подацима које он износи, само Саудијска Арабија је од пада цена нафте за пола године изгубила преко 180 милијарди долара, а Венецуела има ликвидне резерве још само за два-три месеца извоза, због чега су власти принуђене да распродају преостале залихе злата, додаје Новак.

 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“