Како ће изгледати Русија 2030. године?

Олег Дерипаска: Сваки пут када долазим у Москву питам се шта сви ти људи тамо раде.

Олег Дерипаска: Сваки пут када долазим у Москву питам се шта сви ти људи тамо раде.

Артјом Коротајев / TAСС
Руски економисти, бизнисмени и публицисти окупили су се у центру Сибира и изнели своју визију будућности Русије.

До лета 2016. године у Русији треба да буде припремљен документ под називом „Стратегија 2030“, где се говори о будућности земље у наредних петнаест година. Аутори „стратегије“ су познати руски економисти. Своју верзију руске будућности они су презентовали у центру Сибира у оквиру Краснојарског економског форума.

Региони уместо Москве

Почев од 2000-их у Русији је прикупљање пореза централизовано и концентрисано у Москви, услед чега је руска престоница постала град који се најбрже развија у целој земљи.

Економисти кажу да ће у будућности све бити другачије. Економија Москве је бележила раст углавном захваљујући развоју сфере услуга. Међутим, у условима смањења бруто националног дохотка услед пада цена нафте тај потенцијал је већ исцрпљен. Сада је, кажу они, неопходно стимулисати људе да из сфере услуга пређу у друге секторе економије.

Најтврђи став је изнео Олег Дерипаска, један од најбогатијих људи Русије (према подацима листа Forbes он поседује 6,2 милијарде долара), власник компаније „Русал“ – највећег произвођача алуминијума у свету. По његовим речима, „Москву треба раселити“. „Сваки пут када долазим у Москву питам се шта сви ти људи тамо раде“, изјавио је предузимач, чије су основне активе концентрисане у Сибиру.

Пољопривреда уместо IT сектора

Пољопривреда је у 18. веку била најнапреднија привредна грана, док је у 19. и 20. веку постала симбол заосталости. Галопирајући раст економије СССР-а у периоду од 1920. до 1960. објашњава се масовним пресељавањем становништва из села у градове. Савремена економија функционише друкчије и пољопривреда може постати извор нових технологија, који није ништа мање важан од IT сектора.

Следећа технолошка револуција, према прогнозама футуролога, догодиће се у сфери исхране. Преоријентација на пољопривреду ће помоћи Русији да се на време пребаци са сировинске економије на прехрамбену. Русија је земља са највећом територијом на свету, па према томе може постати и прави полигон за развој агроиндустријских технологија. Најупечатљивију изјаву по том питању дао је потпредседник руске владе Аркадиј Дворкович: „Русија већ сада загрева свет. Русија може и да га нахрани“.

Приватни бизнис уместо државног

Главне институције развоја у Русији су банке које припадају држави. То су највећа руска банка „Сбербанк“ и њен ривал – банка „ВТБ“, а такође банка „ВЭБ“, која је основана ради финансирања инфраструктурних пројеката. Управо ове три банке су финансирале одржавање Олимпијских игара у Сочију у фебруару 2014. године. Услед западних санкција оне су одсечене од светских тржишта капитала. Како је изјавио Олег Дерипаска, две-три банке „не могу да извуку руску економију“ – треба да има најмање осам банака.

Иницијатори њиховог оснивања треба да буду власници великих компанија, а на челу таквих банака могли би бити некадашњи чланови Владе који остану без посла услед смањења броја запослених у државном апарату. Одмах затим треба спровести тотални аутсорсинг државних функција. На пример, у образовању и социјалној сфери све већу улогу треба да играју невладине организације.

Алцхајмероваболест уместо инфаркта

У развијеним земљама једна од главних ставки расхода на медицину је лечење Алцхајмерове болести. У Русији људи углавном не доживе узраст у коме наступа ова болест, тј. умиру раније од болести срца и крвних судова. Спречавање тих болести је главни правац развоја медицине у будућности. Лекари убудуће треба да спрече болести, а не да их лече. Русији у том погледу Француска може послужити као пример. И поред кратке радне недеље (45 часова, за разлику од САД где је радна недеља 70 часова) и малог броја становника, француски стручњаци су успели да створе неопходне технологије. У томе је главну улогу одиграла подршка образовању. „Образовање је у Француској одлично, мада они тамо раде мрзовољно и велики су хедонисти“, изјавио је академик Александар Кулешов.

Текст је заснован на извештајима ректора Руске академије за народну привреду и државну администрацију (РАНХиГС) Владимира Мау, академика Александра Кулешова, публицисте Александра Архангељског, директора компаније „Русал“ Олега Дерипаске и вицепремијера Аркадија Дворковича.

 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“