„Газпром“ се суочава са новим изазовима у Европи

Alamy / Legion-Media
Европска унија је одобрила изградњу алтернативног гасовода из Азербејџана у Европу. Новом трасом ће гас углавном ићи у Италију.

Из Азербејџана ће гас у Европу кренути трасом која заобилази Русију, и самим тим ће руска компанија „Газпром“, највећи извозник гаса у Европској унији, добити конкуренцију.

Европска комисија је констатовала да је споразум о изградњи Трансјадранског гасовода ТАР (Trans Adriatic Pipeline) усклађен са законима Европске уније, истиче се у саопштењу Европске комисије. Гасовод ће проћи преко Грчке, Албаније и по дну Јадранског мора на југ Италије. Њиме ће се азербејџански гас извозити у Европу преко турске мреже за транспорт гаса. Један од задатака пројекта је да се смањи зависност југа Европе од садашњих достављача, укључујући и руски „Газпром“.

Међутим (како је раније писала „Руска реч“), крајем фебруара су се Грчка и Италија већ прелиминарно договориле о изградњи гасовода који ће повезивати њихове земље. Као база ће послужити пројекат ITGI Poseidon (Interconnector Turkey – Greece – Italy), тј. гасовод који је планиран као део трасе из Азербејџана преко Турске у Италију, али није реализован.

Опасност по „Газпром“

„За Гаспром и за гасну индустрију у целини та вест је била сасвим очекивана јер је Европска унија одавно интензивно подржавала пројекте ‘Јужног гасног коридора‘, каже Александар Курдин, начелник Управе за стратешка истраживања у енергетици Аналитичког центра при Влади Русије.

Циљ пројекта ТАР је управо Италија, јер је она један од највећих потрошача гаса на континенту. Сада „Газпром“ тамо има нешто јачу конкуренцију и опет ће морати да покаже флексибилност када је реч о условима под којима потписује уговоре, а мораће и да ограничава трошкове како би сачувао рентабилност и остао у конкуренцији, сматра Курдин.

Са друге стране, експерти процењују да азербејџански гас не може у довољној мери покрити потребе јужноевропских земаља. „До Европе ће (кроз ТАР – прим. ред.) стићи 10 милијарди кубних метара, од којих је 8 милијарди кубних метара намењено Италији“, каже генерални директор Института  за националну енергетику Сергеј Правосудов. Ради поређења, Италија купује од Гаспрома 25 милијарди кубних метара гаса годишње, а Либија и Алжир као алтернативни достављачи смањују испоруке гаса Италији. Према томе, азербејџански гас може заменити афрички, а не руски гас, додаје Правосудов.

Потражња се не смањује

„ТАР неће битно променити ситуацију, утолико пре што је велика вероватноћа да ће потребе Европе за увозом гаса у наредним годинама постати још веће“, слаже се Александар Курдин.

Експерти са којима се консултовала „Руска реч“ уверени су да ТАР неће нанети штету Гаcпромовом прелиминарном споразуму са Италијом и Грчком, везаном за пројекат ITGI. Планирано је да се кроз тај гасовод пусти руски гас из Грчке до југа Италије. У овом тренутку је најважније питање како допремити гас до границе Грчке. Уосталом, оба гасовода пролазе готово истом трасом и могу да постоје истовремено, независно један од другог. „Ти пројекти сада решавају потпуно различите задатке: TAP омогућава да се диверзификују извори допремања гаса и смањи зависност од Русије, а ITGI је сада очигледно усмерен на диверзификацију траса којима се гас извози из Русије“, објашњава Александар Курдин.

Русији је битно да диверзификује извоз гаса у Европу, јер се он сада реализује углавном преко територије Украјине. Једна од траса диверзификације испорука у Северну и Централну Европу је „Северни ток 2“. За јужни део Европе таква траса требало је првобитно да буде „Јужни ток“, а затим „Турски ток“, али оба пројекта су на крају замрзнута.

Постоји ризик да се и реализација пројекта TAP одужи. „И поред политичке подршке коју Европљани пружају Трансјадранском гасоводу, на путу ка његовој реализацији постоји много проблема, укључујући и финансијске“, сматра Александар Пасечник, руководилац аналитичке управе Фонда за националну енергетску безбедност. Пројекат подразумева привлачење искључиво приватних инвестиција, али за акционаре (међу којима су британски BP, азербејџански ГНКАР, италијански Snam, белгијски Fluxus, шпански Enagas и швајцарски Axpo), тешко да ће пројекат постати приоритетан, с обзиром на ниске цене енергената и општу кризу у нафтној и гасној индустрији, додаје експерт.

У 2015. години је Италија била трећа на списку Гаспромових купаца. У ту земљу је руски гигант извезао 24,42 милијарде кубних метара гаса. Више гаса су током прошле године од Русије купиле само Турска (27,01 милијарди кубних метара) и Немачка (45,31 милијарди кубних метара).

У Грчку је „Газпром“ током 2015. Године извезао 1,98 милијарди кубних метара гаса.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“