Доказаних резерви нафте у Русији има довољно само за 28 година, изјавио је министар природних ресурса и екологије Сергеј Донски у интервјуу за „Росијску газету“. Реч је о резервама „за које се тачно зна где се налазе, колико их има и како се могу експлоатисати“. Такве резерве, по речима Донског износе 14 милијарди тона.
„То не значи да ће нафта неизбежно нестати кроз 28 година“, објашњава Јевгениј Гњиломјодов, директор Центра за перспективне анализе и стратешка истраживања. Количина доказаних резерви се сваке године мења и у последњих десет година процењене резерве су све веће. У сваком случају, темпо експлоатације је спорији од повећања процењених резерви. Другим речима, више има откривене нафте него нафте која се експлоатише у току године. „Процењене резерве фосилног горива се повећавају из два разлога: прерачунавањем резерви познатих налазишта, између осталог захваљујући новим технологијама, и откривањем нових налазишта“, објашњава Константин Соборнов, директор геолошко-минералошких наука, члан експертског савета менаџерске компаније „Инверсия“ (специјализује се на енергетском систему).
Према подацима BP Statistical Review of World Energy, 2010. године је количина доказаних резерви нафте у Русији процењена на 10,6 милијарди тона, а 2014. године је та процена подигнута на 14 милијарди тона. У том периоду је експлоатисано 534 милиона тона нафте дневно. Према томе, потенцијал за даљи раст резерви је велики. У Русији има још најмање 29 милијарди тона резерви које се могу експлоатисати, сматра Министарство природних ресурса. Према оцени овог ресора, ако се узима у обзир нафта из уљног шкриљца, која се засада практично и не експлоатише, онда ће фосилног горива бити за наредних 200 година.
Хоће ли Русија моћи да искористи ту нафту и хоће ли доказане резерве нафте и даље да расту – то зависи од економских фактора, тј. од цена нафте и пореских услова. „Потенцијал нафтно-гасних басена Русије омогућава знатно увећање процењених резерви. Питање је само хоће ли компаније и држава улагати новац у геолошко истраживање терена“, истиче Константин Соборнов. По његовим речима, то често није исплативо, с обзиром на данашње цене фосилног горива и пореске услове, тако да компаније смањују инвестирање у пројекте усмерене на повећање резерви. Према проценама Сверуског научноистраживачког геолошког нафтног института, у данашњим економским условима око 50% резерви нафте није рентабилно за индустријализацију.
Не постоји једнозначан одговор на питање колика треба да буде цена нафте да би експлоатација тешко доступних резерви била рентабилна. Према оцени партнера компаније Rusenergy Михаила Крутихина, просечна цена коштања такве нафте је 80 долара за барел. Игор Сечин, директор компаније „Роснефть“, иначе највеће нафтне компаније у Русији која припада држави, изјавио је у јесен 2015. године да је критична цена за таква налазишта 70 долара за барел.
„Како се ситуација мења, тако ће руске компаније бити принуђене да се окрену том извору“, каже Јевгениј Гњиломјодов. Утолико пре, каже он, што руски нафташи захваљујући, између осталог, сарадњи са страним партнерима поседују потребне технологије за индустријализацију тешко доступних резерви. Пре или касније ће потражња за нафтом поново бити већа од понуде и цене ће скочити. Тада ће експлоатација такве нафте постати рентабилна, додаје Гњиломјодов.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
