Сиријска операција – доказ квалитета руског оружја

Акро-група „Беркут“, Ми-28Н „Ноћни ловац“.

Акро-група „Беркут“, Ми-28Н „Ноћни ловац“.

Коммерсантъ
Русија је на војну операцију у Сирији потрошила 464 милиона долара, али захваљујући тој операцији може далеко више да заради од продаје оружја. Сума потенцијалних уговора о извозу наоружања испробаног у Сирији у наредним годинама може достићи 6-7 милијарди долара.

За пет и по месеци, колико траје операција ваздушно-космичких снага (ВКС) Руске Федерације у Сирији, Русија је потрошила преко 33 милијарде рубаља (464 милиона долара), изјавио је председник Владимир Путин.

Ти трошкови, међутим, нису претерано велики ако се има у виду очекивана добит. Неколико војних извора је саопштило недељнику „Коммерсантъ Деньги” да је после почетка сиријске кампање било доста обраћања страних земаља Федералној служби за војнотехничку сарадњу РФ у којима је испољена заинтересованост за производе руских војноиндустријских предузећа. Већином се радило о интересовању за ваздухопловну технику.

„Са једне стране (у Сирији), ми смо демонстрирали борбене могућности технике и привукли пажњу наручилаца, а са друге, више од половине наших војних авиона је проверено у ратним условима”, каже извор поменутог листа који је добро обавештен о војнотехничкој сарадњи са другим државама.

Уговори са Алжиром ће коштати 2 милијарде долара

У децембру 2015. године Алжир је изразио жељу да купи 12 бомбардера Су-32. По речима директора Новосибирске фабрике авиона „Чкалов” Сергеја Смирнова, преговори су трајали око осам година, али се процес одвијао врло споро. Тек је успешна експлоатација бомбардера у Сирији дала нови импулс тим преговорима. Како сазнаје недељник „Деньги”, прва ескадрила Су-32 коштаће алжирску армију најмање 500-600 милиона долара, а није искључено да ће затим Алжир купити још 6-12 летелица. Истовремено се очекује почетак преговора о куповини најмање 10 ловачких авиона Су-35С. Чврст уговор о испоруци толиког броја авиона према проценама би коштао 850-900 милиона долара.

Са Алжиром је склопљен и споразум о извозу око 40 борбених хеликоптера Ми-28НЭ, чија је прва партија већ спремна за испоруку. Треба истаћи да је улога сиријске операције у овом случају нешто мања, јер је те летелице претходно већ купио Ирак за борбу против „Исламске државе”. У сваком случају, експерти процењују да руско-алжирски уговор о купопродаји Ми-28НЭ кошта 600-700 милиона долара.

Шта занима југоисточну Азију и Блиски исток?

За ловце Су-35 се интересују и Индонезија, Вијетнам и Пакистан. Све те земље имају искуство експлоатације совјетских и руских авиона, али сада желе да знатно модернизују свој авио-парк. У случају Индонезије и Вијетнама реч је о уговорима који вреде преко милијарду долара, с тим што ће индонезијска армија можда затражити од Русије кредит за куповину авиона.

Са Пакистаном је ситуација нешто сложенија, јер поред тешке економске ситуације потенцијални посао угрожавају и геополитички аспекти везани за Индију. Саговорници недељника „Деньги” кажу да пакистанска армија у најбољем случају може купити шест ловаца, али чак и тај посао би према проценама вредео око 500 милиона долара.

Постоји интересовање и за хеликоптере Ка-52 „Алигатор”. Преко компаније „Рособоронэкспорт” је са Египтом склопљен уговор о купопродаји 46 летелица које ће почети да се испоручују 2017. године. Очекује се да ће демонстрација њихових борбених могућности у Сирији помоћи у проналажењу нових клијената, пре свега на Блиском истоку.

Очигледан пример

Посебан случај је тенк Т-90, који је у Сирији издржао погодак из америчког противтенковског ракетног система TOW. Тај тренутак је забележен на видео-снимку који се затим појавио на интернету.

Поменути пример ће се сада користити у преговорима са клијентима, каже топ менаџер једног војноиндустријског предузећа. Међу клијентима су Ирак, Иран и друге земље Персијског залива, као и чланице Заједнице независних држава.

Примена система противваздушне одбране С-400 у Сирији изазвала је велико интересовање за овај производ у армији Саудијске Арабије и допринела активизацији преговора са Индијом о куповини тог оружја. У оба случаја се може говорити о 2-3 милијарде долара, у зависности од броја лансера.

Константин Макијенко, заменик директора Центра за анализу стратегија и технологија, истиче да је настала права јагма за руским производима, али наглашава да „засад то није преточено у чврсте уговоре”. Већ сада треба почети са склапањем уговора, јер наручено наоружање с обзиром на производни циклус може бити завршено тек за две до четири године, додаје експерт.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“