Сиријска операција – доказ квалитета руског оружја

За пет и по месеци, колико траје операција ваздушно-космичких снага (ВКС) Руске Федерације у Сирији, Русија је потрошила преко 33 милијарде рубаља (464 милиона долара), изјавио је председник Владимир Путин.

Ти трошкови, међутим, нису претерано велики ако се има у виду очекивана добит. Неколико војних извора је саопштило недељнику „Коммерсантъ Деньги” да је после почетка сиријске кампање било доста обраћања страних земаља Федералној служби за војнотехничку сарадњу РФ у којима је испољена заинтересованост за производе руских војноиндустријских предузећа. Већином се радило о интересовању за ваздухопловну технику.

„Са једне стране (у Сирији), ми смо демонстрирали борбене могућности технике и привукли пажњу наручилаца, а са друге, више од половине наших војних авиона је проверено у ратним условима”, каже извор поменутог листа који је добро обавештен о војнотехничкој сарадњи са другим државама.

Пет најбољих: Руско оружје на бојном пољу

Уговори са Алжиром ће коштати 2 милијарде долара

У децембру 2015. године Алжир је изразио жељу да купи 12 бомбардера Су-32. По речима директора Новосибирске фабрике авиона „Чкалов” Сергеја Смирнова, преговори су трајали око осам година, али се процес одвијао врло споро. Тек је успешна експлоатација бомбардера у Сирији дала нови импулс тим преговорима. Како сазнаје недељник „Деньги”, прва ескадрила Су-32 коштаће алжирску армију најмање 500-600 милиона долара, а није искључено да ће затим Алжир купити још 6-12 летелица. Истовремено се очекује почетак преговора о куповини најмање 10 ловачких авиона Су-35С. Чврст уговор о испоруци толиког броја авиона према проценама би коштао 850-900 милиона долара.

Хеликоптери Ка-52 и Ми-28Н – вечити ривали

Са Алжиром је склопљен и споразум о извозу око 40 борбених хеликоптера Ми-28НЭ, чија је прва партија већ спремна за испоруку. Треба истаћи да је улога сиријске операције у овом случају нешто мања, јер је те летелице претходно већ купио Ирак за борбу против „Исламске државе”. У сваком случају, експерти процењују да руско-алжирски уговор о купопродаји Ми-28НЭ кошта 600-700 милиона долара.

За ловце Су-35 се интересују и Индонезија, Вијетнам и Пакистан. Све те земље имају искуство експлоатације совјетских и руских авиона, али сада желе да знатно модернизују свој авио-парк. У случају Индонезије и Вијетнама реч је о уговорима који вреде преко милијарду долара, с тим што ће индонезијска армија можда затражити од Русије кредит за куповину авиона.

Са Пакистаном је ситуација нешто сложенија, јер поред тешке економске ситуације потенцијални посао угрожавају и геополитички аспекти везани за Индију. Саговорници недељника „Деньги” кажу да пакистанска армија у најбољем случају може купити шест ловаца, али чак и тај посао би према проценама вредео око 500 милиона долара.

Постоји интересовање и за хеликоптере Ка-52 „Алигатор”. Преко компаније „Рособоронэкспорт” је са Египтом склопљен уговор о купопродаји 46 летелица које ће почети да се испоручују 2017. године. Очекује се да ће демонстрација њихових борбених могућности у Сирији помоћи у проналажењу нових клијената, пре свега на Блиском истоку.

Руска армија добила ново оружје

Очигледан пример

Посебан случај је тенк Т-90, који је у Сирији издржао погодак из америчког противтенковског ракетног система TOW. Тај тренутак је забележен на видео-снимку који се затим појавио на интернету.

Поменути пример ће се сада користити у преговорима са клијентима, каже топ менаџер једног војноиндустријског предузећа. Међу клијентима су Ирак, Иран и друге земље Персијског залива, као и чланице Заједнице независних држава.

Примена система противваздушне одбране С-400 у Сирији изазвала је велико интересовање за овај производ у армији Саудијске Арабије и допринела активизацији преговора са Индијом о куповини тог оружја. У оба случаја се може говорити о 2-3 милијарде долара, у зависности од броја лансера.

Константин Макијенко, заменик директора Центра за анализу стратегија и технологија, истиче да је настала права јагма за руским производима, али наглашава да „засад то није преточено у чврсте уговоре”. Већ сада треба почети са склапањем уговора, јер наручено наоружање с обзиром на производни циклус може бити завршено тек за две до четири године, додаје експерт.

Најтраженије руско оружје на страним тржиштима

Росијскаја газета. Сва права задржана.