Три плана за излазак из кризе на Путиновом столу

Руски економисти су понудили три програма за излазак земље из кризе. Њихови пројекти ће бити представљени председнику Русије Владимиру Путину на седници Економског савета, која ће се највероватније одржати 25. маја. „Руска реч” излаже суштину сваког плана и начин на који су слични предлози раније реализовани.

План 1. Ограничити приходе становништва

Раст прихода становништва и галопирајућа потрошња гура руску економију у ћорсокак, сматра Министарство економског развоја, и предлаже два метода за излазак из кризе. Један је да се ограниче приходи, а други да се профит који остварују предузећа преусмери на нова инвестирања.

Инвестиције у наредним годинама треба да расту за 7-8% годишње уз стагнацију потрошње, кажу у министарству. Немогуће је приморати све послодавце да ограниче увећање плате, али се може утицати на структуре које се финансирају из буџета или зависе од државе.

Министарство економије има и друге идеје. На пример, поджрава повећање старосне границе за одлазак у пензију мушкараца и жена, тј. продужење радног века на 65, односно 63 године (сада је радни век мушкараца 60, а жена 55 година). У циљу поједностављења правила игре на тржишту рада министарство предлаже да се упросте и процедуре давања отказа радницима из економских разлога, тј. да се унесу измене у закон о раду.

Слична пракса је реализована у СССР-у у првој половини 20. века, када су сва средства била усмерена на развој индустријских праваца, а науштрб индивидуалне потрошње по становнику. Међутим, тада је примењен механизам планске економије, када су средства унутар привредних сектора дељена по директиви. У овом тренутку руска власт нема такве полуге.

План 2. Штампати новац

Свој план је понудио и Столипински клуб, који је добио име по познатом реформатору с почетка 20. века, министру Петру Столипину. Тај клуб чине конзервативни економисти. На пример, члан његовог председништва је економиста леве оријентације Сергеј Глазјев, иначе саветник Владимира Путина, који се залаже за независност Донбаса.

Чланови Столипинског клуба предлажу да се у Русији спроводи политика „квантитативног умекшавања”, тј. да се, на пример, одштампају специјалне обвезнице у вредности од 1,5 билиона рубаља (22,5 милијарди долара). Даље, да та средства не би утицала на инфлацију треба се вратити на праксу девизног коридора и одустати од слободног курса рубље, уведеног крајем 2014. године.

Такав план је реализован у Совјетском Савезу за време велике кризе крајем 1980-их, али је већ било касно, јер се СССР убрзо после тога распао. У западним земљама се тај метод активно користи. „Таква политика се сада примењује у САД и Европи, али њихове економске услове није могуће поредити са руским”, каже Богдан Зварич, аналитичар групе компанија „Финам”. Најважнија разлика је у томе што је инфлација у Русији висока, те би емисија таквих обвезница изазвала нагли раст цена.

План 3. Реформисати судски систем

Економски раст није могуће остварити без гаранције права на власништво, и због тога обавезан услов изласка из кризе треба да буде реформа правосудних органа и судског система,сматра аутор трећег плана, бивши министар финансија Алексеј Кудрин.

Кудрин је 2011. године избачен из владе (тадашњи председник Дмитриј Медведев је захтевао од њега да поднесе оставку) и у овом тренутку предводи организацију „Комитет за грађанске иницијативе” која је у опозицији у односу на актуелну власт, али појединци и даље сматрају да је он један од најутицајнијих стручњака за финансије у Русији. По Кудриновом мишљењу, за излазак из кризе је неопходно да судски и правосудни систем буду објективнији, а удео државе у економији мора се смањити, између осталог и у корист малог бизниса. За убрзање темпа економског раста на 4% у 2019. години потребно је додатно ангажовати у привреди 4,5 милиона људи и у основни капитал привући инвестиције у вредности од 40 билиона рубаља (599 милијарди долара), сматра он.

Емил Мартиросјан, доцент Института за бизнис и пословно администрирање Руске академије за народну привреду и државну администрацију, каже да је слична политика успешно примењена у земљама југоисточне Азије.

Росијскаја газета. Сва права задржана.