Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер.
ReutersУ најскорије време Сенат Француске ће размотрити резолуцију о постепеном укидању санкција уведених Русији. Раније су о могућем ублажавању санкција говорили представници Мађарске и Италије. Штавише, у јуну 2016. године у раду Петербуршког међународног економског форума, који се доживљава као најважнији економски догађај у земљи, учествоваће председник Европске комисије Жан Клод Јункер и италијански премијер Матео Ренци. Као једну од тема њихове посете руски лист „Коммерсант” наводи могуће ублажавање санкција.
Поразговарали смо са експертима о перспективама руске економије у случају да западне земље и Русија укину или ублаже међусобне санкције.
Крајем 2014. године под притиском спољнополитичке напетости руска Централна банка је одлучила да пређе на пливајући, тј. слободан курс националне валуте. Пре тога је курс рубље био одређиван помоћу валутног коридора који је Централна банка свакодневно утврђивала.
После уласка Крима у састав Русије инвеститори су почели да повлаче своја средства из РФ, због чега је рубља била под незабележеним притиском, објашњено је у Централној банци. Притисак на националну валуту врши и пад цена нафте. Све у свему, руска валута је у односу на амерички долар и евро изгубила око 60% своје вредности.
„Укидање или знатно ублажавање санкција довешће до јачања рубље захваљујући смањењу геополитичког ризика”, каже финансијски аналитичар групе компанија „Финам” Тимур Нигматулин.
Пад рубље је проузроковао раст цена извозне робе, а руска ограничења увоза намирница из Европе и САД изазвала су раст цена робе широке потрошње. Први пут после низа година инфлација у Русији је 2015. године достигла двоцифрену вредност – износила је 12,9%. То је у великој мери проузроковано ефектом узвратних санкција Русије, које забрањују увоз намирница из земаља Европске уније, САД и Аустралије.
Повратак стране робе на руско тржиште помоћи ће да се успори раст цена, тврди Тимур Нигматулин. Штавише, по његовим речима, одмах затим ће се увећати и страна улагања у руско тржиште.
Засада инфлација у Русији, према подацима Државног завода за статистику („Росстат”), износи 0,4% за мај, 2,9% од почетка године или 7,3% на годишњем нивоу, саопштава руска агенција ТАСС.
Захваљујући паду рубље и смањењу извоза омогућено је руским компанијама да покрену производњу у самој Русији, у оквиру програма замене увозне робе домаћим производима. Највише успеха је постигнуто у пољопривреди. Захваљујући девалвацији, подршци државе и одласку конкуренције са тржишта због уведеног ембарга, у 2015. години је индустријска производња у овом сектору порасла за 3%. Ради поређења, у свим секторима руске индустрије производња је опала укупно за 2,7%.
Уколико се страни произвођачи врате, нагло ће порасти конкуренција на руском пољопривредном тржишту.
„Утицај на тржишта и економију зависиће од тога када ће та епохална решења бити донета. Што касније то буде учињено, мање ће се примећивати позитиван утицај на валуту и тржишта, као и негативан утицај на производњу робе која треба да замени увозне производе”, каже генерални директор аналитичког удружења ThetaTrading Дмитриј Едерман.
Руски бизнис је дуго зависио првенствено од западних компанија. Главни партнер највеће руске нафтне компаније „Роснефть” која припада држави, био је амерички ExxonMobil. Ове две компаније су заједно припремале пројекте за експлоатацију нафте у епиконтиненталном појасу.
Услед увођења санкција обим сарадње је нагло опао, а поједини пројекти су потпуно обустављени. На пример, у првом полугодишту 2014. године, када се Крим сјединио са Русијом, руске нафтне и гасне компаније позајмиле су од западних банака свега 3,5 милијарди долара, што је за 82% мање него годину дана раније.
После међусобног увођења санкција између Русије и западних земаља, било је планирано да западне партнере замени Кина, али се испоставило да није тако једноставно успоставити контакт са кинеским банкама. Од великих руских компанија само је „Норильский никель” привукао синдицирани кредит у вредности од 4,8 милијарди јуана.
Уколико се отворе западна тржишта руске компаније ће се прилично брзо вратити на тржишта западног капитала и успоставиће сарадњу са америчким и европским партнерима.
Индикативно је да је у мају 2016. године руско Министарство финансија емитовало еврообвезнице, и да су њихови купци углавном били из Велике Британије, а не из Азије. Додуше, ради њих је емитовање било продужено за један дан.
Геополитичке санкције и пад рубље побудили су већину грађана Русије (52%) да планира одмор у руским одмаралиштима, с тим што је 15% житеља одлучило да летује на Криму, саопштила је агенција „РИА Новости” позивајући се на податке о раним резервацијама компаније Skyscanner.
Ради поређења, само 4% грађана Русије планира да проведе одмор у Италији, Бугарској и Црној Гори – некада најпопуларнијим туристичким дестинацијама. У случају укидања санкција или јачања рубље Руси ће се највероватније вратити у европска одмаралишта, упозорава Skyscanner.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу