Русија извози више готових производа него сировина

Денис Вишински / TAСС
Може ли Русија да смањи своју зависност од нафте? Шта је у последње време учињено да се подржи извоз „несировина”? У интервјуу за „Руску реч” на та питања одговара генерални директор Руског центра за извоз Петар Фратков.

Колико је реално очекивати да се смањи зависност руске економије од извоза фосилног горива?

Петар Фратков: Упркос уобичајеном мишљењу да Русија извози пре свега сировине, статистика говори супротно. Наиме, 2015. године је удео готових производа у целокупној структури извоза премашио 50%. Осим тога, није сасвим коректна тврдња да једне привредне гране имају извозни потенцијал, а друге немају. Извозни потенцијал објективно има сваки производ који се тражи на спољним тржиштима. У једним земљама су актуелнији производи аграрне индустрије, у другим производи тешке машиноградње, док су треће земље заинтересоване за руске IT програме. Када је реч о искуству Руског центра за извоз, наши главни клијенти су представници машиноградње, пољопривреде и IT сектора. То, међутим, уопште не значи да су представници других сектора економије мање перспективни са гледишта развоја спољнотрговинских односа.

Руски центар за извоз је основан пре мање од годину дана на бази банке „Внешэкономбанк”, а то је веома велика институција за развој у Русији. Због чега је била потребна таква организација?

Руски центар за извоз има задатак да консолидује механизме пружања подршке извозу који су напорима државе створени у протекле две-три године. Пре него што се појавио Руски центар за извоз, постојали су различити облици подршке коју је извозник могао добити, уколико је желео, али је за тако нешто морао да се обраћа различитим инстанцама. Данас је довољно да извозник дође само на један „шалтер”, тј. да се обрати Руском центру за извоз, који ће дефинисати потребе извозника, помоћи му да састави план деловања, прикупити све потребне податке, изабрати тржишта за пласман, као и потенцијалне партнере, а у случају потребе може му пружити и финансијску подршку. У многим успешним економијама у свету постоје сличне институције за развој.

Које компаније се пре свега обраћају вама за помоћ и како им ви помажете?

У овом тренутку је Руски центар за извоз добио преко 800 молби од компанија које се баве извозом, и за 75 пројеката су потписани индивидуални планови пружања подршке. То су пројекти везани за земље Азије, Заједнице независних држава, Африке и Јужне Америке. Ради се тако што се извозник обраћа нама, ми урадимо примарну анализу информација о компанији и њеним могућностима, затим изаберемо менаџера који помаже да се одреде приоритетни правци извоза и потребне мере подршке. Даље се припрема план пружања подршке, у који се у зависности од ситуације укључују стручњаци за издавање сертификата и царинску документацију. Поред тога, ми укључујемо у процес и трговинска представништва специјалних организација које раде у иностранству и потчињавају се Министарству економског развоја.

Које мере подршке су обично потребне руским компанијама?

За мали бизнис су најактуелније мере нефинансијске подршке попут помоћи у добијању сертификата у конкретној земљи, док је великим компанијама најчешће потребно финансирање. Поред тога, велике компаније су забринуте због политичког или комерцијалног ризика, на пример у случају када се извози у земље са сложеном политичком структуром или нестабилном платном дисциплином. Мали бизнис нам се највише обраћа када тражи стране партнере и податке о иностраним тржиштима, а такође по питању сертификације и адаптације производа. На пример, ми помажемо компанијама да поврате трошкове везане за регистрацију објеката интелектуалне својине на спољним тржиштима. 

У којим сферама раде руске компаније које су заинтересоване за излазак на спољна тржишта?

Постепено структура руског извоза готових произода постаје све сложенија и све више је диверзифицирана. Русија активно извози минерално ђубриво, машине и технику, пољопривредне производе, накит и IT програме. Међу клијентима Руског центра за извоз има веома занимљивих извозника. На пример, компанија „Вист” створила је аутоматизовани систем управљања планинским саобраћајним комплексом. У овом тренутку тај систем се поставља на белоруске аутомобиле „Белаз”, а ми помажемо у извозу тих возила на тржишта трећих земаља. Са друге стране, компанија „Метровагонмаш” се бави модернизацијом композиција возова за метро у Будимпешти, док компанија „Евразхолдинг” испоручује металне производе на бугарско тржиште.

С којим проблемима се руске компаније најчешће суочавају када излазе на спољна тржишта?

Један од најважнијих проблема је недостатак информација. Због тога смо одлучили да покренемо едукативни пројекат који ће предузимачима дати одговоре на многа практична питања, на пример које процедуре су неопходне за излазак на спољна тржишта, које документе треба прикупити и како их правилно попунити, како одабрати тржиште за пласман својих производа, како пронаћи страног купца и тако даље. Ми смо уверени да ће наш пројекат омогућити подизање нивоа знања код регионалних предузимача и да ће их мотивисати за извоз. Штавише, руска влада је припремила нацрт одлуке по којој ће се извозницима компензовати трошкови за регистрацију производа на спољним тржиштима.

Колико је актуелан проблем стварања онлајн портала за продају руских производа у иностранству?

Рад на развоју електронске продаје свакако је неодвојиви део системског рада који обављамо. Први кораци у том правцу су већ учињени када смо 15. марта 2016. године потписали споразум са кинеским интернет-порталом JD.com на коме ће бити брендирани интернет-павиљон Руског центра за извоз са квалитетним руским производима. У будућности планирамо да изаберемо руског интернет провајдера који ће помоћу техничких могућности JD.com омогућити већу динамику испорука руских производа у иностранство помоћу онлајн инструмената.

Предузимачи кажу да је један од главних проблема недостатак информације о страним тржиштима. Колико су у том погледу ефикасне пословне мисије?

Пословне мисије су се на иностраним тржиштима већ одавно добро показале као ефикасни пословни формат. У марту је Руски центар за извоз био коорганизатор велике пословне мисије у Туркменистану, у којој је учествовало преко 50 компанија-извозника, а међу њима „Газ” и „Камаз”, затим произвођач пољопривредних машина „Ростсельмаш” и многи други партнери Руског центра за извоз. Током пословне мисије потписано је 6 споразума о даљој реализацији извозних пројеката у Туркменистану. У априлу је под покровитељством Руског центра за извоз организована и пословна мисија у Вијетнам.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“