Који „ток“ има веће изгледе за реализацију - „Јужни“ или „Турски“?

После сусрета председника Русије Владимира Путина са турским лидером Реџепом Ердоганом 9. августа у Санкт Петербургу, представници руске стране су најавили могућност одмрзавања пројеката изградње великих гасовода – „Јужног тока” и „Турског тока”. Русија и Турска преговарају о почетку изградње гасовода „Турски ток”, изјавио је министар енергетике РФ Александар Новак. Са друге стране, руски председник није искључио могућност повратка на разматрање „Јужног тока”, тј. гасовода из Русије у Бугарску и даље у земље Јужне Европе. „Сада више нису довољне само намере. Потребне су правне гаранције, и оне морају бити врло чврсте”, прецизирао је Владимир Путин. 

Оба пројекта подразумевају да се цевовод спроведе по дну Црног мора и да има капацитет 63 милијарде кубних метара годишње. Првобитно је Русија планирала да реализује пројекат „Јужни ток”, али је он у децембру 2014. године замрзнут на иницијативу Бугарске под притиском Европске комисије. Образложење бугарских власти је било да пројекат не одговара нормама Трећег енергетског пакета, по коме једна иста страна не може бити власник инфраструктуре и достављач горива. Руски „Газпром” је инсистирао на томе да поменуте норме не могу важити за „Јужни ток”, јер је споразум о изградњи овог гасовода био потписан пре доношења Трећег енергетског пакета. У тој ситуацији је Владимир Путин крајем 2014. године најавио нови пројекат – „Турски ток”. То је у суштини исти гасовод по дну Црног мора, само што је одлучено да се он окрене према Турској. Међутим, и тај пројекат је замрзнут када је турска авијација у новембру 2015. године оборила руски авион.

Шта се Русији више исплати?

По речима експерата, оба пројекта подразумевају велики политички ризик, али Русији више одговара „Турски ток” с обзиром да се Европска унија упорно придржава Трећег енергетског пакета. Са друге стране, та варијанта подразумева зависност компаније „Газпром” од турске стране. „Ако се транзит реализује преко Турске, онда то подразумева прилично велики ризик”, објаснио је за „Руску реч” Сергеј Хестанов, саветник за макроекономију генералног директора брокерске компаније „Открытие Брокер”. По његовим речима, уколико се цевовод спроведе кроз Турску, она ће имати могућност да врши политички притисак на Русију као што је сада случај са Украјином. Штавише, турски гасни гигант Botas се већ обратио међународном арбитражном суду захтевајући од Гаспрома попуст на гас.

Са друге стране, Турска доноси одлуке самостално, за разлику од Бугарске, која је принуђена да испуњава захтеве Европске комисије. „Ако Турска уђе у ЕУ, онда неће бити могуће постићи договор, јер је Европска комисија већ једном блокирала изградњу ’Јужног тока’ са огранком према Грчкој и Бугарској”, рекао је за „Руску реч” Георгиј Вашченко, шеф управе операција на руском тржишту хартија од вредности инвестиционе компаније „Фридом Финанс”.

Тешко да ће Русија и Турска постати стратешки партнери, и ево зашто:

Ниске цене гаса

Постоји још један фактор ризика. Наиме, после замрзавања пројеката изградње гасовода у Црном мору Русија је 2016. године најавила проширење „Северног тока”, тј. гасовода који је спроведен по дну Балтичког мора. Експерти кажу да у таквим околностима „Турски” и „Јужни” ток могу бити ризични не само због политичких одлука, него и због ниске цене гаса. Она је везана за цену нафте, а цена нафте је већ дуже време ниска. „Садашња економија је таква да не иде у прилог јужним гасоводима, јер је цена гаса на граници са Немачком пре месец дана била на историјском минимуму и тешко да ће доћи до оног максимума из периода када су били актуелни ’токови’ кроз Црно море”, каже за „Руску реч” Иван Капитонов, доцент Високе школе корпоративног менаџмента Руске академије за народну привреду и државну администрацију. По његовим речима, „Јужни” и „Турски” ток су веома скупи. На пример, „Турски ток” је скоро 2 милијарде евра скупљи од „Северног тока 2” који је ових година активно развијан.

По речима Сергеја Хестанова, постојећи гасоводи већ сада имају велики вишак капацитета. „Ако украјински транзит буде функционисао како треба, онда нема никакве потребе за изградњом нових гасовода”, каже он. Према томе, са гледишта економије засада постоји један добар правац, а то је изградња „Северног тока 2”, који ће омогућити да се избегне транзит преко Украјине, додаје Капитонов, док ће преговори о „Јужном” и „Турском” току, како је рекао, само појачати позицију Русије у преговорима са партнерима у Северној Европи.

„Газпром“ жели да контролише ирански гас

Росијскаја газета. Сва права задржана.