У Русији забележена дефлација – први пут после пет година

Почетком августа у Русији је први пут за протеклих пет година забележена дефлација, тј. пад цена робе широке потрошње. То потврђују подаци државног завода за статистику „Росстат”. На пример, током прве недеље августа цене су пале за 0,1%. Дефлација је у Русији последњи пут забележена у септембру 2011. године. Ради поређења, у 2015. години је инфлација износила 12,9%. „Пад инфлационог притиска је за руску економију добра вест. Ако сви остали параметри остану исти, инфлација ће на овај начин брже доћи до нивоа од 4% у 2017. години, као што је најавила Централна банка”, каже Тимур Нигматулин, финансијски аналитичар групе компанија „Финам”. Централна банка РФ је, наиме, управо са тим циљем увела слободни курс рубље крајем 2014. године, изазвавши пад њеног курса за 50% у односу на евро и амерички долар.

Главни узроци

По речима руских аналитичара, и ова дефлација 2016. године, као и она пре пет година, има сезонски карактер. „У летњем периоду по правилу знатно падају цене намирница. Воће и поврће појефтињује, јер на тржиште пристижу овогодишњи приноси”, каже Андреј Кочетков, аналитичар брокерске компаније „Открытие Брокер”. По његовим речима, уједно се због сезоне годишњих одмора смањује и потражња у великим градовима. У тржним центрима су у том периоду честе распродаје и разне акције помоћу којих се купци привлаче у току ових прилично пасивних месеци.

Како политички шокови утичу на светско финансијско тржиште

Пад цена, међутим, има и дубље узроке. Битну улогу игра све мања потражња за робом широке потрошње, објашњава Михаил Подупски, аналитичар групе компанија TeleTrade. По његовим речима, због пада бруто националног дохотка становници Русије не могу више себи да приуште некадашњи животни стандард.

Па ипак, и поред свих ограничења дефлација је добра вест за руско тржиште. „Она улива поверење у националну валуту и требало би да се повољно одрази на економске активности”, каже Дмитриј Беденков, начелник аналитичкг одељења инвестиционе компаније „Русс-Инвест”. По његовим речима, смањење инфлације пре свега повећава куповну моћ потрошача са стабилним приходима.

Да ли је достижна инфлација од 4%?

Дефлација забележена почетком августа доказује да Русија током 2017. године може први пут у својој историји смањити инфлацију на 4%, каже Дмитриј Беденков. По његовим речима, то је постигнуто умногоме захваљујући чврстој кредитно-монетарној политици. „Каматне стопе на финансијском тржишту веће су од 10%, што ограничава могућности економских субјеката када је реч о узимању кредита, а уједно је и фактор који доприноси обнављању економског раста”, каже он. За становништво је то свакако добра вест, јер ће тако бити подстакнуто повећање прихода и смањење каматних стопа за кредите, укључујући и хипотекарне, додаје Тимур Нигматулин.

Шта Русији може донети укидање санкција?

Са друге стране, Константин Коришченко, бивши заменик директора Централне банке и шеф Катедре за тржишта хартија од вредности и финансијски инжењеринг Руске академије за народну привреду и државну администрацију, истиче да је за инфлацију од 4% неопходно да скоче цене нафте или да Запад укине санкције које је увео Русији. „Далеко је реалније очекивати да ће се инфлација до краја 2017. године спустити на 5,5-6%”, каже Михаил Подупски. По његовим речима, с обзиром на велику зависност руске економије од увоза, велики утицај ће имати и курс рубље. Што буде слабији курс руске валуте, теже ће бити да се достигну жељени показатељи инфлације, додаје он.

Росијскаја газета. Сва права задржана.