Директорка Централне банке РФ одговара на питања „Руске речи”

Михаил Џапаридзе/TAСС
Елвира Набиулина, директорка Централне банке Русије, одговорила је на питања „Руске речи” на краткој конференцији за новинаре, одржаној 1. јула 2016. године на Међународном финансијском конгресу у Санкт Петербургу.

Успоравање економског раста Кине је опасност која споља прети руској економији, али са друге стране ствара и претпоставке за системске реформе. То је директорка Централне банке Русије Елвира Набиулина изјавила у своме излагању на Међународном финансијском конгресу почетком јула 2016. године у Санкт Петербургу. По њеним речима, Русија има задатак да се преоријентише на секторе кинеске економије који се брзо развијају, а везани су за широку потрошњу и постиндустријски развој. Директорка Централне банке је одговорила на додатна питања редакције „Руске речи” на брифингу одржаном у оквиру конгреса.

Ви сте изјавили да један процентни поен успореног темпа економског раста Кине успорава руску економију за пола процентног поена. Другим речима, ако темпо раста кинеске економије опадне са 7% на 6% годишње, Русија ће изгубити пола процента. У том случају зависност од Кине представља опасност за нашу економију. Како се та узајамна повезаност може смањити?

Елвира Набиулина: Да, ми инсистирамо на таквој корелацији, али само уколико се задржи садашња структура наших односа и структура промета робе. Измене до којих је дошло у последње време, укључујући и динамику курса наше националне валуте, омогућавају да се повећа релативна конкурентност наших производа. На пример, ми видимо да између осталог расте удео извоза производа руске машинске индустрије у Кину. Због тога ће се мењати структура промета робе, тако да ће вероватно и показатељи зависности бити другачији. Ми треба да сагледамо шта се дешава у кинеској економији, тј. да се оријентишемо на оне њене секторе који ће се развијати бржим темпом. Ми треба да прилагодимо своју производњу новим реалијама, да проналазимо више тржишта за пласман наших производа, итд. То је у извесном смислу стимуланс за унутрашње преуређење, за диверзификацију руске економије. Ми очекујемо да ће наша економија искористити ту шансу.

Да ли сте правили сличне прорачуне у вези са Брегзитом, тј. могућим изласком Велике Британије из Европске уније, и његовим утицајем на руску економију?

Е.Н.: Код нас је било таквих експрес процена, и ми смо дошли до закључка да ће тај утицај бити минималан, јер ми немамо никакве велике везе са економијом Велике Британије, као што имамо са Кином. Посредан утицај је могућ, али он пре свега зависи од тога како ће тај догађај утицати на динамику економије земаља ЕУ, које су наши трговински партнери. Време ће показати како ће се реализовати и развијати читава та ситуација.

Ви планирате да 2017. године смањите инфлацију на 4%, али у Русији се то још никада није догодило. На основу чега сте формулисали тај циљ?

Е.Н.: Заиста, наш је циљ да до краја 2017. године смањимо инфлацију на 4%, а затим (што је исто толико важно, и ја се стално трудим то да нагласим) да одржимо инфлацију на том нивоу. Прилично лако се може постићи једнократно обарање инфлације, али се она затим може вратити на ранији ниво. Такве прогнозе правимо пре свега на основу наше монетарно-кредитне политике, коју водимо тако да достигнемо поменути циљ. Треба узети у обзир и савремену економску ситуацију, и стање на тржишту рада, и ситуацију на финансијским тржиштима страних валута. Ви сте потпуно у праву, код нас инфлација никада није била тако ниска и зато многи сматрају да тај план није довољно реалан. Међутим, прогнозе које ми правимо упућују на резултате које најављујемо. За нас је важно да тржиште и економски субјекти имају поверења у нашу политику. Због тога смо ми, на пример, још пре више од пола године почели да објављујемо наше прогнозе кретања инфлације у наредних годину дана. И засада је кретање инфлације заиста у складу са нашим прогнозама. Наша прогноза до краја 2016. године је да ће инфлација износити 5-6%.

Росијскаја газета. Сва права задржана.