Русија по први пут може постати највећи светски извозник пшенице

Средином августа 2016. године Министарство пољопривреде САД (USDA), чија аналитичка служба важи за једну од најбољих на свету, најавило је сензацију за ову пољопривредну сезону 2016/2017: „Русија по први пут може постати највећи извозник пшенице”. Према подацима америчког министарства, Русија је постигла тако добар резултат захваљујући „идеалним околностима као што су оптимални временски услови за утовар, ефикасно руковођење прометом жита у лукама и стабилне залихе током године”. 

Прогнозирани рекорд

USDA прогнозира да Русија на светском тржишту може продати 30 милиона тона пшенице и тако надмашити све земље Европске уније заједно узете. У Европској унији је ове године пшеница слабо родила, што Русији отвара простор на новим тржиштима. „Русија има предност када је реч о логистици и превозу жита на тржишта у развоју, тј. у Северној и Подсахарској Африци, као и на Средњем истоку, тако да може лако проширити свој удео у овим регионима и надоместити редуковани увоз из Европске уније”, каже се у извештају.

Према подацима америчког министарства пољопривреде, у Русији ће ове године бити пожњевено 72 милиона тона пшенице. Министарство пољопривреде Русије прогнозира 73 милиона тона, јер узима у обзир и пшеницу пожњевену на Криму.

Русија прави „паметне комбајне”

„Већ другу годину заредом Русија обара сопствени рекорд у извозу свих житарица”, каже за „Руску реч” председник Руског савеза за житарице Аркадиј Злочевски. Према подацима које износи руско министарство, у прошлој пољопривредној сезони Русија је извезла рекордна 34 милиона тона житарица, од тога 25 милиона тона пшенице. „Ове године ће Руска Федерација моћи да прода 37-40 милиона тона житарица”, коментарише Злочевски.

Русија није једина земља која је ове године имала рекордну жетву. Међу водеће аграрне земље су се пробиле Аустралија, Канада, Казахстан, Украјина и САД, речено је у извештају USDA. „Рекордни приноси пшенице довели су до пада цена на спољном тржишту”, објашњава Аркадиј Злочевски.

Највеће препреке

Засада Русија не може да извезе рекордну количину пшенице јер јој у томе сметају ниске цене на светском тржишту и заштитна царина. Од 1. јуна до 26. августа 2016. године, према подацима Националног удружења произвођача житарица, цена пшенице 4. класе (а то је основна извозна роба) пала је за 33% и сада износи 138 долара за тону. „Темпо раста потрошње је мањи од темпа раста прозводње, и с обзиром на то постоји одређени ризик да нећемо успети да продамо сву количину која је планирана за извоз”, каже Злочевски.

Поред ниских цена извоз пшенице омета и заштитна царина коју је Русија увела 2014. године. „Због девалвације рубље извоз је постао веома уносан. У таквим околностима би могло доћи до повећања извоза и раста цена жита и хлеба на унутрашњем тржишту. Да би се то избегло, Влада је увела заштитну царину на пшеницу”, објашњава Наталија Шагајда из Центра за аграрну и прехрамбену политику при Руској академији за народну привреду и државну администрацију (РАНХиГС).

Ограничења због пада рубље довела су произвођаче у тешку ситуацију, јер су им сада редуковани приходи. „Пољопривредници су били принуђени да троше све више новца за гориво, заштитна средства и резервне делове за увозну технику, јер је све то везано за тренутни курс националне валуте”, каже Шагајда.

Забрана увоза и гајења ГМО у Русији – мач са две оштрице

Поред тога, извозници су због царине прешли на краткорочне уговоре (који важе највише 2-3 месеца) и престали да праве залихе, што се такође одразило на цену пшенице, додаје Злочевски.

Страхујући од редуковања продаје Министарство пољопривреде Русије замолило је 1. августа 2016. године Владу да укине извозну царину на пшеницу. Влада, међутим, још увек није одговорила на ту молбу.

„Сада се курс рубље стабилизовао, тако да је мања и опасност од раста цена жита. У тим околностима се може очекивати да царина буде укинута”, закључује Шагајда.

Росијскаја газета. Сва права задржана.