Зашто је Русија против пружања финансијске помоћи Украјини?

Reuters
Руске власти су покушале да блокирају одлуку о издвајању средстава ММФ-а за украјинску владу јер Украјина још увек одбија да врати Русији 3 милијарде долара дуга.

На седници савета директора Међународног монетарног фонда (ММФ) одржаној 14. септембра 2016. године Русија је гласала против уплате треће транше кредита Украјини. Програм ММФ-а предвиђа да овај фонд до 2019. године позајми украјинским властима 17,5 милијарди долара. Кијев је већ добио укупно 6,7 милијарди долара у две претходне транше, а сада очекује трећу.

Раније је министар финансија Русије Антон Силуанов објаснио да се финансирање Украјине коси са правилима ММФ-а. Украјина, наиме, још увек није вратила дуг Русији.  У децембру 2013. године руско министарство финансија је откупило украјинске обвезнице у вредности од 3 милијарде долара, али после свргавања председника Виктора Јануковича нове украјинске власти су одбиле да врате тај дуг.

Украјина: Не треба Русији да вратимо 3 милијарде долара

Правила фонда

ММФ је у децембру 2015. године унео измене у сопствени статут како би могао да уплати новац Украјини, објаснио је за „Руску реч” Леонид Григорјев, главни саветник руководиоца Аналитичког центра при Влади Русије. По његовим речима, сада ММФ може да кредитира државе које нису вратиле своје дугове у предвиђеном року, што је у супротности са традиционалним ставом Фонда.

Захарова: ММФ Кијеву плаћа за уништавање земље и неиспуњавање Минска-2

За одлуку о уплати нове транше Украјини довољна је проста већина гласова у савету директора ММФ-а. Свака земља добија број гласова у складу са сумом коју уплаћује у буџет ове организације. Зато у доношењу одлука доминирају САД са 16,54% гласова. Ради поређења, Русија има само 2,6%, рекао је за „Руску реч” Сергеј Хестанов, доцент катедре за финансијска тржишта и финансијски инжењеринг Руске академије за народну привреду и државну администрацију. „Чак и ако би против транше гласале све земље БРИКС-а, то не би било довољно да се блокира доношење одлуке”, сматра Леонид Григорјев.

Раније је руководство ММФ-а покушавало да спроведе реформу са циљем да увећа квоту гласова земаља у развоју на рачун развијених земаља. Такав договор су постигли лидери Г-20 на самиту у Сеулу 2010. године. Међутим, Конгрес САД је 2013. године блокирао ту реформу. Русија нема делотворне полуге за блокирање одлука ММФ-а, каже Хестанов.

ММФ: Украјина изгубила око 80% прихода у ВИК-у због раскида уговора са РФ

Како ће Украјина потрошити новац?

ММФ даје кредите државама под условом да оне обавезно спроведу одређене реформе и либерализацију економије. По Хестановљевим речима, овај фонд је током протеклих двадесет година захтевао од Украјине да либерализује гривну и повећа цену нафте и гаса на унутрашњем тржишту. „Украјинска власт је годинама фактички дотирала предузећа и грађане ниским ценама елекричне енергије и грејања. То је у великој мери допринело расту државног дуга”, објашњава Хестанов. Штавише, по мишљењу Леонида Григорјева, новац који је издвојио ММФ биће искоришћен за финансирање украјинске владе, а не за санацију украјинске економије. „То није много велика сума. Потрошиће се за оперативне трошкове владе, а можда ће бити усмерена и на куповину гаса како би Украјина могла преживети ову зиму”, сматра он.

Руске власти сада покушавају да судским путем наплате дуг од Украјине. Поднета је тужба Вишем суду у Лондону, који је заказао претрес за 17-20. јануар 2017. године. Међутим, не треба очекивати брзо решавање овог питања. „Како показује искуство, такви конфликти се решавају веома споро, тако да не треба очекивати неки напредак у наредних пет година”, уверен је Сергеј Хестанов.

У историји је било случајева да држава одбија да врати дуг. На пример, Совјетски Савез није хтео да врати Енглеској, Француској и Белгији дугове Руске империје, па је то учинила савремена Русија 1997. године. Хестанов повлачи паралелу са актуелним украјинским властима, јер оне одбијају да врате позајмицу коју је Украјина добила за време претходне власти.

Путин: Запад не жели да издржава Украјину