Зашто Русија нуди нафтна налазишта странцима?

Reuters
Руске власти су објавиле конкурс за индустријализацију два велика налазишта нафте у Сибиру, с тим што у аукцији може учествовати компанија која поседује технологије експлоатације нафте какве немају руске компаније. Сада ова налазишта могу припасти међународним алијансама.

До краја октобра 2016. године велике нафтне компаније могу се пријавити на конкурс за индустријализацију два налазишта у Ханти-мансијском аутономном округу (регион Сибира, 2.600 км североисточно од Москве). Реч је о Назимском и Ај-јаунском налазишту са потврђеним резервама од готово 100 милиона тона нафте, наводи се у званичнимдокументима руске владе. Сви учесници аукције треба да се пријаве до 28. октобра, а победник ће бити одређен 27. децембра. Оба налазишта се нуде у пакету. Почетна цена је 4 милијарде рубаља (61,8 милиона долара).

„Није довољно да коначни стратешки власник има финансијске могућности за индустријализацију. Он мора испунити и низ других захтева”, објашњава Константин Бушујев, шеф одељења за анализу тржишта компаније „Открытие Брокер”. По његовим речима, то је везано за карактер налазишта, где ће бити потребне увозне технологије које омогућавају експлоатацију „тешке” нафте. Руске компаније не могу директно доћи до тих технологија због америчких санкција. Поред тога, по Бушујевљевим речима, процес експлоатације и прераде нафте треба да буде вертикално интегрисан на територији дотичног региона. Полазећи од свега тога, на аукцији може победити међународна алијанса руске и стране компаније.

Зашто је то потребно властима?

На аукцију су стављена налазишта за чије коришћење још нису подељене лиценце, а таквих у Русији нема много, каже начелник аналитичког одељења инвестиционе компаније „Русс-Инвест” Дмитриј Беденков. Према оцени Министарства природних богатстава и екологије, које је задужено за експлоатацију рудних богатстава у земљи, није подељено још само 5% налазишта. „У експлоатисаним налазиштима остаје све мање резерви, тако да је потребно све више инвестиција за наставак експлоатације. У тој ситуацији улагања у нова налазишта могу имати више ефекта”, каже Беденков.

Русија добила концесију за експлоатацију нафте и гаса у Црној Гори

То је један од елемената прилива средстава у државни буџет када је он у дефициту због пада цена нафте, каже аналитичар групе компанија TeleTrade Марк Гојхман. По његовим речима, држава је управо због тога одлучила да привуче стране инвестиције у индустријализацију налазишта, с тим да се не ради о продаји сирове нафте, него о њеној преради у локалним рафинеријама. Услови конкурса су тако формулисани да победник мора у дотичном региону имати капацитете за прераду нафте, каже он. „Прерада нафте је гаранција да се из ових налазишта неће извозити сирова нафта, него ће она најпре бити прерађена у локалним рафинеријама”, објаснио је за руску агенцију РБК представник Министарства природних богатстава и екологије Николај Гутков. 

Потенцијални учесници конкурса

По речима Марка Гројхмана, услове конкурса испуњавају највеће руске нафтне компаније. То су „Роснефть” и „Газпром нефть”, које контролише држава, и приватна компанија „Лукойл”. Оне имају рафинерије нафте у дотичном региону, тј. у Ханти-мансијском округу. Међутим, руске компаније не поседују технологије потребне за експлоатацију тешко доступне нафте, и због тога ће им бити потребни страни партнери, каже он. Као потенцијалне партнере Гројхман помиње фонд Mubadala из Уједињених Арапских Емирата, норвешку компанију Statoil и британску BP. Ова последња је један од кључних акционара компаније „Роснефть”.

Током аукције цена налазишта може бити вишеструко увећана, сматра Дмитриј Беденков. По његовим речима, у новембру 2015. године је организована аукција за индустријализацију налазишта у Јакутији на руском Далеком истоку, и тада је цена са почетних 141 милион рубаља (2,2 милиона долара) током аукције достигла 2,5 милијарди рубаља (38,6 милиона долара). Додуше, у овом случају ће аукција бити призната чак и ако се пријави само један учесник.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“