Докле ће да расте цена нафте?

Getty Images
Русија је изразила спремност да подржи одлуку Организације земаља извозница нафте (ОПЕК) о замрзавању производње, али експерти сматрају да ће се у том случају активирати компаније из САД које производе нафту из шкриљаца, тако да цена неће дуго бити висока.

Министри чланица ОПЕК-а успели су да се договоре о ограничавању производње нафте у неформалном сусрету у Алжиру 28. септембра. Први пут од 2008. године ова организација ће одредити лимит производње, и он ће износити 32,5 милиона барела дневно, а то је за милион барела мање него што је експлоатисано у јулу и августу.

Русија је спремна да размотри учешће у заједничким дејствима чланица ОПЕК-а и других земаља које производе нафту, изјавио је новинарима 29. септембра министар енергетике Русије Александар Новак. „Ми смо увек имали еластичан став [по том питању]”, рекао је Новак. По његовом мишљењу, земље које извозе нафту могу увести ограничења производње нафте, и она могу важити око пола године. Закључни споразум о замрзавању производње чланице ОПЕК-а ће потписати 30. новембра на званичној седници.

Русија је и раније отворено лобирала за одлуку о замрзавању. На пример, 5. септембра за време самита Г-20 у Кини јавност је обавештена да су Русија и Саудијска Арабија постигле договор о пружању подршке стабилности на тржишту нафте и обезбеђивању стабилног нивоа инвестиција у дугорочној перспективи. Одговарајући споразум потписали су министар енергетике РФ Александар Новак и министар енергетике, индустрије и минералних ресурса Саудијске Арабије Халид ал Фалих.

Скок цена

Одмах после поменуте одлуке цена нафте Brent скочила је за 6%. То је учврстило валуте земаља-извозница нафте, а пре свега рубље, каже Артјом Калињин, менаџер актива Leon Family Office. Захваљујући томе вредност нафте на светским тржиштима је 29. септембра била у порасту. У порасту су и берзански индекси: јапански Nikkei је скочио за 1,2%, кинески Shanghai Composite за 0,33%, док су акције нафтних и гасних компанија на Волстриту скочиле за 4%, каже Виталиј Багаманов, директор менаџмента у групи компанија „БКС Ультима”.

Већина учесника тржишта одавно сматра да ОПЕК није у стању да се договори о било чему, и због тога не треба потценити важност овог догађаја, сматра Артјом Калињин. Највећи противник смањења производње је Саудијска Арабија, али је и она на крају направила уступак, коментарише он. Не треба, међутим, падати у еуфорију поводом те одлуке, јер ће раст цене нафте кратко трајати, сматра аналитичар банкарске структуре „Сбербанк CIB” Валериј Нестеров. По његовом мишљењу, тешко да ће Канада, Норвешка, САД, Бразил и Мексико подржати одлуку ОПЕК-а.

Ефекат „замрзавања ОПЕК-а” може се нивелисати повећањем производње у другим земљама. Многе земље које нису чланице ОПЕК-а настављају са обарањем сопствених рекорда у производњи нафте. У Казахстану 2017. године може бити пуштено у рад поље Кашаган (Kashaghan), а то је највеће налазиште у епиконтиненталном појасу, каже Калињин.

Нафтно „клатно”

Одлука ОПЕК-а може изазвати ефекат „клатна” на тржишту, када се стално смењују високе и ниске цене нафте, и то може трајати неколико година, сматра Валериј Нестеров. „Тржише неће моћи да задржи добру цену на нивоу 60-70 долара за барел”, тврди он.

Одлучујућу улогу на тржишту нафте данас имају произвођачи нафте из уљног шкриљца у САД, који су за протекле три године успели да за 50-100% смање просечну цену коштања производње ове врсте нафте. „Сваки скок цена изнад 50 долара за барел проузроковаће повећање броја бушаћих постројења у САД и обнављање раста производње нафте из уљног шкриљца. И цене ће опет почети да падају”, објашњава Нестеров.

Не треба се надати да ће доћи до кардиналних измена на тржишту нафте, и да ће производња бити значајно редукована. Потражња за нафтом стабилно расте и подстиче нафтне компаније да повећавају експлоатацију, коментарише Артјом Калињин.

„Ниске цене су подстакле већу потражњу за нафтом. Ми мислимо да ће потражња и даље бити у порасту, али мање израженом, и то углавном захваљујући активности у Кини и на тржиштима земаља у развоју, док ће у САД и Европи тај раст бити веома умерен”, каже Виктор Бијељски, шеф глобалног одељења за аналитику тржишта сировина холдинга „ВТБ Капитал”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“