Како је руска економија „испливала“ из 2016. године?

1. Русија је пристала да смањи експлоатацију нафте

Први пут после неколико година руске власти су пристале да смање експлоатацију нафте за 300.000 барела дневно. Та одлука је била услов за склапање споразума између чланица ОПЕК-а и земаља које производе нафту а не улазе у овај картел. Тај споразум је склопљен почетком децембра 2016. године. Формиран је специјални комитет који ће водити рачуна о томе да ли свака земља испуњава преузете обавезе.

Русија се одлучила за такав корак и поред тога што она као држава на својој територији нема монопол на експлоатацију нафте. Наиме, у Русији фосилно гориво експлоатише неколико компанија, и само један њихов део контролише држава. Па ипак, све крупне компаније на руском нафтном тржишту су пристале да смање експлоатацију. На тај начин оне планирају да изазову раст цена нафте и гаса.

Извор: Reuters

2. Москва се вратила на светско финансијско тржиште

На крају године Министарство финансија Русије је изнело на тржиште обвезнице у вредности од 3 милијарде долара. Прва количина у вредности од 1,75 милијарди изнета је у мају, а друга, тј. преосталих 1,25 милијарди долара, у септембру 2016. године. Држава је свесно продавала обвезнице странцима, а не домаћим компанијама, тако да није ни било купаца из Русије.

Сваки пут је укупна вредност понуде износила преко 7 милијарди долара, а купци су били инвеститори из Велике Британије, САД и земаља Азије. Министарство финансија РФ сматра да су руске обвезнице и даље привлачне за стране инвеститоре, без обзира на санкције.

То је био први излазак Русије на међународно тржиште капитала од јесени 2013. године. Русија се обавезала да не користи добијена средства за помоћ компанијама и појединцима којима су ЕУ и САД увеле санкције.

Извор: Сергеј Кузњецов/РИА Новости

3. У Русији је први пут за пет година забележена дефлација

Почетком августа је у Русији први пут после 5 година забележена незнатна дефлација, тј. смањење цена робе широке потрошње. У првој недељи августа цене су пале за 0,1%. Последњи пут је дефлација у Русији забележена у септембру 2011. године. Ради поређења, 2015. године је инфлација износила 12,9%.

За руску економију је смањење инфлаторног притиска добра вест. Ако би сви други показатељи остали исти, брже би се дошло до нивоа инфлације од 4% годишње, што је Централна банка најавила као план за 2017. годину. Тај циљ је руска регулаторна банка поставила крајем 2014. године када је увела конвертибилност националне валуте, самим тим изазвавши смањење њеног курса у односу на евро и долар за 50%.

Извор: EPA

4. Русија се подигла за 11 места на ранг-листи Doing Business

Руске власти су успеле да 2016. године додатно побољшају позиције своје земље на ранг-листи Светске банке Doing Business. Према резултатима објављеним у новембру, Руска Федерација се са 51. преместила на 40. место. Ова ранг-листа се саставља према квалитету пословне средине у свакој конкретној земљи и количини бирократских баријера у њеној економији.

Зашто је Русија против пружања финансијске помоћи Украјини?

По мишљењу Светске банке, Русија је за годину дана знатно смањила бирократски притисак на бизнис. На пример, по броју спроведених реформи Руска Федерација је ушла међу првих 5 земаља, а кључна предност Русије и даље се састоји у једноставности процедуре укључивања у енергетски систем, једноставности регистрације власништва и обезбеђењу испуњења уговора.

Руске власти су својевремено изабрале ранг-листу Doing Business као универзални кључни показатељ успеха за одређивање квалитета пословне климе у земљи.

5. Држава је продала пакет компаније „Роснефть“ странцима

Финансијска бравура Кремља: Крупна трансакција упркос санкцијама

У циљу смањења дефицита буџета руске власти су понудиле 19,5% акција нафтне компаније „Роснефть“, иначе највеће нафтне компаније у Русији која припада држави. Овај пакет акција неочекивано је купио конзорцијум швајцарске корпорације Glencore и катарског фонда Qatar Investment Authority. Уговор вреди преко 10 милијарди евра.

За учеснике тржишта овај споразум је био потпуно изненађење. Сматрало се да су кинески и индијски инвеститори потенцијални купци акција, али су они захтевали да учествују у управљању компанијом „Роснефть“. Штавише, сама компанија „Роснефть“ била је спремна да откупи сопствене акције, тј. да спроведе такозвани buy-back.

После склапања уговора држави остаје 50% плус 3 акције компаније „Роснефть“, а британска компанија BP ће као главни европски партнер имати 19,5% акција, док ће по 9,75% имати Qatar Investment Authority и Glencore. Остале акције ове руске компаније су понуђене на берзи.

Игор Сечин / Извор: TAСС

6. Ухапшен је министар економског развоја

Кога је Путин изабрао за новог министра економског развоја?

У новембру 2016. године ухапшен је и смештен у кућни притвор министар економског развоја Алексеј Уљукајев. Према подацима истраге, он је изнуђивао мито у висини од 2 милиона долара од компаније „Роснефть“, претећи да ће у противном спречити њено учешће у приватизацији друге нафтне компаније „Башнефть“. Сам министар одбацује све оптужбе.

Алексеј Уљукајев је један од познатијих економиста у земљи. Он је почетком 1990-их био сарадник Јегора Гајдара, аутора кључних економских реформи, а затим је годинама радио у Институту економије прелазног периода који је основао Гајдар.

Либералима ништа није јасно: Руски медији о хапшењу руског министра

После хапшења Алексеја Уљукајева на место министра економског развоја постављен је Максим Орешкин, који је раније био заменик министра финансија. Он је најавио да ће се на новој функцији трудити да обезбеди економски раст.

Росијскаја газета. Сва права задржана.